Izvor: Danas, 26.Okt.2015, 22:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radoznali vunderkind
Još od deteta nazivali su ga vunderkindom, naslutivši već tada u njegovim interpretacijama potencijal za nenadmašnog violinistu nove generacije. Davidu Horvatu nedostaje još nekoliko dana do punoletstva iako već sada iza sebe ima pregršt prestižnih nagrada i koncerata odsviranih na najvećim svetskim scenama, kao solista ili sa čuvenim ansamblima.
Ujedno, bio je sa svojih devet godina i prvo dete iz Srbije i ovog regiona koje je ikad primljeno u čuvenu muzičku školu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Jehudi Menjuhin u Londonu. Sa gitaristom Vojinom Kocićem sutra uveče otvoriće prvi koncert Međunarodnog muzičkog ciklusa Ljubljana Festivala. Ujedno, radoznalost ovog mladog violiniste ne ostavlja ga samo u polju klasične muzike ili muzike uopšte, tako da ovaj mladi umetnik ima niz drugih, interesantnih hobija. Za Danas govori o svojim prvim muzičkim koracima, obrazovanju u Srbiji, ali i u inostranstvu, kao i o tome kakav tretman jedan mladi talenat ima ovde i "tamo".
Iako Vam je samo 17 godina, već ste stasali violinista. Kakav je bio Vaš prvi doživljaj ovog instrumenta, kada ste imali samo sedam?
- Ne mogu da kažem da sam tada već znao šta želim u životu, ponajmanje da je to da sviram violinu. Roditelji su mi pomogli da pronađem taj put, a nadam se da je put preda mnom dugačak. Ono što je sigurno, odmalena sam obožavao muziku i uživao u svemu što su mi roditelji puštali. Pronalazio sam svoj svet u tome i evo, danas sviram violinu.
Odmalena vas zovu vunderkindom. Kakav je osećaj, budući da je pred vama još uvek veliki put koji tek treba da osvojite?
- Sa takvim epitetom u paketu dolazi i veliki osećaj odgovornosti. Istovremeno, ja sam se i navikao pa sada ta stečena odgovornost predstavlja svakodnevni podsticaj za usavršavanje.
Školovali ste u Srbiji, a još uvek pohađate Menjuhinovu školu u Londonu. Kakve su razlike?
- Velika je razlika od Srbije do Velike Britanije. Ponajviše u međusobnom ophođenju jednih sa drugima. Okruženje je drugačije, ne mislim samo na školske obaveze i rasporede. Trebalo mi je skoro godinu dana da naviknem na to i počnem da funkcionišem.
Prvi put u Srbiji smo vas čuli na Novogodišnjem koncertu na Kolarcu, kao dobitnika ArtLink Societe Generale Nagrade za mlade talente. Uskoro vam izlazi i CD. Osećate li potrebnu podršku kao mladi umetnik za dalji razvoj karijere?
- Apsolutno, ovde imam podršku u ArtLinku kao i u Londonu od svojih učitelja i profesorke.
Mnogi muzičari traže nove pristupe ne bi li okupili publiku i zadržali joj pažnju. Gde vi vidite sebe?
- Kada sviram violinu, želim da ostanem samo u svetu klasične muzike. U nekim drugim poljima ja istražujem i uživam u drugim vrstama muzike. Sviram električnu gitaru, a bavim se i muzičkom produkcijom. Svirao sam ranije i džez violinu, ali voleo bih da ostanem u klasici i nadam se da klasična muzika neće gubiti svoju publiku.
Kada ne svirate violinu ili električnu gitaru, šta volite da radite?
- Pišem knjigu... pa dobro, mislim da će to ipak biti strip. Moj drug Andrija piše scenarije pa će da mi pomogne, budući da imam ideju koju bih voleo da realizujem. Ne crtam naročito dobro, ali imam ideju za dobar scenario. Pišem i poeziju, mada, pre bi se reklo pesme. Volim progresivni metal, u novije vreme me opčinjava grupa "Tesseract" sa nekim poliritmičkim kompozicijama. Volim i da čitam, ali kao i sa muzikom, nisam vezan za neki žanr već jednostavno, ono što me privuče, to čitam. Trenutno sam usred "The House of Leaves" Marka Danielevskog. Engleski mi je jedan od glavnih predmeta u školi i trenutno radimo "Fear and Loathing in L.A." kao i Volta Vitmena, ali najiskrenije, Vitmen mi baš nije najprijemčiviji.
Prvi CD
David Horvat prošlogodišnji je dobitnik Nagrade ArtLink najperspektivniji mladi umetnik u Srbiji na koncertu u Skupštini grada, i zahvaljujući kojoj je David odsvirao tradicionalni Novogodišnji koncert u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Ovih dana očekuje se i objavljivanje njegovog prvog CD-a u izdanju ArtLinka.
