Izvor: Blic, 28.Dec.2016, 19:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade Šerbedžija: Priča o mom životu
Slavni glumac je u Medija centru uz Dejana Mijača, Borku Pavićević i Dragana Kremera govorio o svojim knjigama „Do poslednjeg daha” i „Stranac”.
Sala je bila prepuna, kamere poređane u dugom nizu, a sve zajedno je bilo mnogo više od predstavljanja knjiga. Ukratko, kulturni događaj prvog reda. Uzbudljivo je to, pa i ohrabrujuće, kako veliki ljudi svojom harizmom daju događajima čudesnost, kvalitet, volumen...
- Čovek sam koji ništa ne čuva u svojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kući, ni filmove, ni CD-ove, ni knjige... - rekao je Šerbedžija govoreći o odnosu prema knjizi „Do poslednjeg daha” sada, 12 godina nakon njenog nastanka, i dodao:
- Deluje bezobrazno, kao da ću živeti večno. To je u stvari posledica moje odluke da svoju decu zaštitim od činjenice da im je otac poznat glumac. Fiks ideja mi je bila da ih to ne opterećuje. I, čini mi se da sam uspeo.
Veli, u životu nije pravio planove:
- Sećam, se „Hamleta” ‘74. na Lovrijencu. Ogroman uspeh. Putovao sam potom avionom s Miroslavom Belovićem koji mi je govorio da, posle tog velikog uspeha, moram da isplaniram svoj put; gde, kada, šta, s kim igrati.... Nikad to nisam činio. Ni tog „Hamleta“ nisam ni planirao ni priželjkivao. Nijednu ulogu nisam poželio igrati. Zapravop jesam jednu, al’ nikad je nisam igrao. Astrova. Nikad nisam igrao Čehova.
Rade Serbedzija danas u @MedijaCentar u organizaciji @novi_optimizam :) Pridruzio nam se i @Kihot_ex_of #serbedzija #doposlednjegdaha pic.twitter.com/8gZ0qRc3M2
Ležerno i dostojanstveno u isti mah kazao je da nije želeo da bude glumac:
- Kao vrlo, vrlo mlad želio sam studirati književnost i pokušati biti pesnik, pisac. I Akademiju sam slučajno upisao. Rastao sam se s devojkom koju sam mnogo voleo, koja se upisala na studije u Beogradu. Ja sam onda otišao u Zagreb, tamo me sreo Vanja Drah, poveo na Akademiju, a ja pošao s njim ne očekujući ništa.
Strast prema pisanju, kaže, bila mu je dodatni prilog bavljenju glumačkim poslom.
- Za mnoge uloge dok sam ih radio pisao sam o tome. Nisam usamljen u tome. Radili su to i Pleša, i Šovagović... A nisam ni pesnik ni pisac jer nemam naviku ni disciplinu da brusim napisano.
Istakao je takođe:
- Čovek mora biti kritičan prema onom što radi.
A govoreći o novoj knjizi „Zelena karta” koja se odnosi na njegov život u Londonu i Americi, kazao je:
- Knjigu „Do poslednjeg daha“ (autobiografsko štivo u kome piše i o iskustvima tokom ratova devedesetih, prim. n.) pisao sam u naponu, u dahu... Ona je svedočanstvo mog života i tog perioda. Hteo sam da ostane napisano. Izgovorena reč, na televiziji ili gde god, znamo, dobija razne verzije. Napisano je pečat. Ovu knjigu krenuo sam da pišem s lakoćom, napisao prvih 180 strana i onda stao. Umro Ljuba Tadić, umro Ivica Vidović... mene smrt parališe. Od kako mi je majka umrla 1997. prestao sam pisati poeziju. Jednostavno - stane. Nema više. Tako su me blokirale i smrti prijatelja. Nisam više pisao. Sedam godina. Počeo sam odlaziti u jedan kafe u El-Eju i igrati remi a tu su se skupljali i skupljaju se ljudi iz svih krajeva bivše SFRJ. I igramo, dugo, dugo... Tu dosadnu igru (smerh). Samo tu je igram i nigde više. Ali nedavno sam ponovo počeo pisati i mislim da ću knjigu završiti za nekoliko meseci.
Borka Pavićević je svoje obraćanje počela duhovitim „drugarica Borka se obraća drugu Radetu” a zatim jezgrovito pomenula nekoliko situacija ističući snagu ličnosti Šerbedžije, njegovu umetničku harizmu, doslednost, autorstvo. Dejan Mijač, inače nazvan patrijarhom srpskog pozorišta, kazao je da je Šerbedžiju prvi put sreo kao mladog glumca, na Akademiji:
- Fascinirao me. Ne samo onim što je usvojio, naučio kao glumac, nego inteligentnim odnosom prema igri. Igranjem igre. Od tada Rade Šerbedžija me svojom glumom više puta učinio srećnim. Drgo, Rade je čovek koji ne pristaje, čovek koji je buntovan. Ali on pobunu nikad nije oživljavao u destruktivnom maniru. I u životu i u glumi istrajno je stajao na vetrometini. Knjiga „Do poslednjeg daha” me potresla. Sve što je proživljavao duboko me se ticalo.
Novi film
Osvrnuo se i na film „Promise” koji je snimao prošle godine.
- Igram u filmu koji govori o genocidu koji je Turska izvršila nad Jermenima 1915. godine. Film je sniman po istinitom događaju i uz mene u njemu igra Kristijan Bejl. Mislim da će premijera biti uskoro.
Ljuba Tadić je najveći glumac
Gotovo kroz suze govorio je Šerbedžija o Ljubi Tasdiću rekavši da je on za njega bio najveći glumac kojeg je video.
Silno sam ga voleo. Baš silno. Od njega su svi naučili mnogo. Bio je kontrabas koji je u času znao postati violina. Savršenstvo inteligencije, snage i emocije. Imao je briljantnu tehniku i intuiciju. Za glumu je intuicija strahovito važna.
