Izvor: B92, 24.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFF: Od Krize do Tragedije
Politika i finansijska kriza su ostavile snažan uticaj na izgled programa i strukturu 42. međunarodnog filmskog festivala u Roterdamu.
Otvoren 42. festival u Roterdamu
Od specijalnog izveštača B92 iz Roterdama Miloša Tomina
Kao da je direktor festivala Rutger Volfson dobio direktivu od liberalno-socijalne koalicije da festival mora da učini nešto što će pomoći holandskoj kinematografiji. Izbor holandskog filma za otvaranje festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u teškom trenutku za industriju posledica je strukturnih promena u budžetu za 2013 godinu kao mere za suzbijanje velikog budžetskog deficita Holandije.
Višegodišnji pritisak na festival je konačno urodio plodom. Na svu sreću prvi komentari gledalaca holandskog kandidadat za nagradu Tigar, Uskrsnuće kopileta (De wederopstanding van een klootzak) su pozitivni. Film ima jaku narativnu strukturu i izvanredno kadriranje. Dobra priča i vizuelni stil odavno nisu kvaliteti koji odlikuju domaću kinematografiju. Holandski autori su podložni neformalnom konsenzusu da prave naturalističke filmove sa socijalnom tematikom i malo šta drugo.
Ipak u programu ovog festivalskog izdanja nalazi se dovoljno filmova koji podsećaju na masovnu histeriju koju su projekcije pojedinih Korejskih ili Japanskih filmova izazivale po domaćoj štampi.
Film Mike Takašija Lesson of the Evil je jedan od tih ali prijatno iznenađenje je beskopromisno žanrovski holandski film Frankenstein's Army. Da vidimo ko ne voli naci zombije.
S druge strane festival je uvek imao tematsku sklonost da u program uvrsti filmove koji su direktna posledica globalne politike. Tako je jedne godine ceo potprogram nosio naslov Homefront USA i bavio se posledicama rata u Iraku na svakodnevni život, kulturu i politikus SAD.
Ove godine u vidu mini teme prikazuje se nekoliko japanskih filmova koji su nastali posle katastrofalnog zemljotresa, udara cunamija i nuklearne katastrofe u prefekturi Fukušima u Japanu.
U zemlji koja je posle 2000 godine dobila stotine miliona dolara humanitarne pomoći u novcu i dobrima ovi filmovi bi trebalo da budu obavezno gledanje. Raduje činjenica da smo tu pomoć velikodušno uzvratili posle ove tragedije i proporcionalno bili među najvećim donatorima.
Tragedija Japana je film Kobajaši Mashira posvećen žrtvama ove katastrofe, glavnu ulogu udovca koji umire od raka pluća posle udara cunamija i izlaganja radijaciji tumači Tacuja Nakadaji, jedan od stalnih glumaca Akire Kurosave, zvezda japanske kinematografije i idol milona japanki.
U mikrokosmosu bede koji zatiče jednu porodicu gde nesreća sustiže nesreću Kobajaši smirenim ritmom ali izuzetno veštom montažom, sugerisanjem off prostora (van kadra) i briljantnom upotrebom zvuka po ostarelom licu Nakadaje slika dimenzije bola i očaja.
Možda zvuči morbidno ali priča o udovcu koji savladan tugom, odlučuje da izgladni do smrti pre nego što ga rak ubije polako, ustvari je pozitivna priča o trijumfu volje koja ne može da pobedi smrt ali pobeđuje bolest pre nego što ona pobedi čoveka.
Sam čin samoubistva kroz izgladnjivanje je oslikavanje originalnog Teravada budističkog koncepta gde je delo najvažnije oruđe bića. Čin volje je pobeda pojedinca nad bezličnom bolešću i stihijom prirode koja ju je posredno izazvala.
Najmoćniji trenutak u filmu je samo krupni plan Nakadajinog lica gde se potres njegovog tela postepeno prenosi na ceo kadar uz zvuke zemljotresa koji su zvučni flešbek, sećanje, jer sama katastrofa nije prikazana. Film vešto upotrebljava vremenske skokove u naraciji i u ovom trenutku sav bol sećanja na dva nemerljiva gubitka, smrt supruge i smrt hiljada japanaca, kroz vibraciju, sliku i zvuk potresa svakog gledaoca.
Prvo remek delo ovogodišnjeg festivala, uprkos krizi i političkim igrarijama, film pobeđuje.
