Izvor: B92, 31.Jan.2013, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFF: MikeTakaši x2 #IFFR
Postoji nekoliko režisera čije je ime nerazdvojno povezano s festivalom u Roterdamu, pokojni Raul Ruiz je jedan od njih, Kristofer Nolan režiser Betmen trilogije je osvojio nagradu Tigar za svoj debitantski film Following 1999. godine.
Od specijalnog izveštača B92 iz Roterdama Miloša Tomina
Mike Takaši je ipak najzvučnije ime, čija su karijera i režiserski stil nerazdvojno povezani sa određenim tendencijama ovog festivala.
Mike Takaši je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osvojio nagradu kritike za film Audicija u Roterdamu 2000 godine uprkos činjenici da je iz sale izašao rekordni broj gledalaca. To je trenutak kada je karijera solidnog japanskog režisera čiji je veliki broj filmova proizveden za specifično japansko video-DVD tržište i koji su prikazani u bioskopima tek godinama kasnije kada je Takaši shvaćen kao ozbiljan autor.
Komedija, jakuza gangsterski filmovi, mjuzikl, horor, dečiji film, snimljeno pozorište i radikalni eksperiment Visitor Q su uzorak koji samo delimično obuhvata tematski i stilski zahvat ovog režisera. Jedne godine u Roterdamu pred projekciju filma u Ichi the Killer Takaši je objasnio da ako ima šansu da radi pre će pristati da režira nego da odbije ponuđeni film iz nekog neslaganja sa jednim delom projekta. Te godine (2001) je snimio pet filmova.
Ekstremni materijal kojim se ovaj režiser bavi predstavljen je eksplicitno i ponekad radikalnim stilskim inovacijama koje razbijaju filmske konvencije i često su poreklom iz pozorišnog jezika: pokretna scenografije, lutke ili narator lokalne TV stanice koji komentariše radnju filma The City of Lost Souls.
Stilske inovacije, nekad manje nekad više uspešne, uz dozu crnog humora i gotovo dečije razigranosti u radu kamerom, Mikeov stil je slikopis čoveka koji uživa da radi na filmu i to je najveća vrednost njegovih filmova. Takaši često režira čisto komercijalne filmove, najčešće ekranizacije popularnih Manga stripova poput Crows Zero, ali kada izađete iz bioskopa posle gledanja njegovih ličnih projekata (Visitor Q, Ichi The Killer, Audition) sigurni ste da ste gledali film za koji se niko drugi ne bi usudio da pomisli da snimi a kamo li da završi, i potpiše svojim imenom.
Takaši je 2011 u Roterdamu predstavio film Phoenix Wright Ace Attorney zasnovan na trilogiji igara za Nintendo DS. Ove godine u programu Spektar prikazuju se dva njegova filma For Love's Sake i Lesson of the Evil. Oba se dešavaju u srednjim školama, sadrže nasilne scene a tematski i vizualno, slični su nekim njegovim ranijim filmovim. Uprkos sličnostima, to su dva veoma različita filma a jedan je znatno uspešnije ostvarenje.
Ako bi van neko preporučio romantični pop mjuzikl sa elementima priče o osveti i ljubavi koja pobeđuje klasne razlike, a sve to pomešano sa sjajno koreografisanim scenama tuče četvorogodišnjaka, ili dečaka koji zaredom prebije 35 devojčica u mornarskim uniformama, da li bi ste ga pogledali? Ako volite Mikea da ako ga ne volite, ili vam se ne sviđa film koji je opisan svejedno mu dajte šansu.
For Love's Sake' je ljubavna priča koja počinje dečijim žvrljotinama, koje smenjuje rudimentarna animacija a koja se onda pretvori u manga animaciju. To je samo prva sekvenca koja uspostavlja odnos dva glavna lika, siromašnog dečaka i bogate devojčice koja želi da ga promeni jer je zaljubljena u njega.
Prva muzička numera sledi posle 10 minuta, yatim sekvenca koja je realizuvana uz upotrebu pozorišne scenografije i tehnika scenske režije a onda flešbek tuča četvorogodišnjaka!
To je samo prvih pola sata. Publika u sali Luxor se tresla od smeha svakih nekoliko minuta.
Iako je Mike već snimio jedan mjuzikl (The Happiness of the Katakuris) ovde su muzičke sekvence producirane uz mogo veći budžet, fotografija je izvanredna elementi komedije i koreografisanog nasilja su uravnoteženi što sve zajedno čini ovaj veoma zabavan film jednim od njegovih najboljih ostvarenja.
Drugi Mikeov film ne priređuje gledaocima nikakva iznenađenja, osim toga ko će biti ubijen kojim redom i kako. Lesson of the Evil je priča o psihopati koji je ubio svoje roditelje i još par drugih, postao investicioni bankar u Evropi (svakako Mikeova poruka gledaocima) odakle se vraća u Japan pošto ga kolege žrtvuju u jednoj aferi, uz ciničan komentar da u njihovom poslu nema mesta za psihopatske ubice. Po povratku u Japan nastavlja da ubija stvoriviši identitet šarmantnog profesora engleskog u srednjoj školi.
Prvi sat ovog filma je klasičan Mike, režijski savršen uz sjajnu upotrebu pesme "Die Moritat von Mackie Messer" Kurta Vajla i Bertolda Brehta koja se ponavlja više puta poput strofe i gradi narativni tok filma. Na samom kraju filma upotrebljava se verzija na engleskom Mack the Knife a Mike je odlučio da film završi muzičkom scenom koju peva učitelj ubica. Tu su i preživeli za nastavak, to be continued, anway...
Nema ničeg lošeg u ovom filmu, ali kada se uporedi sa Mikeovim superiornim mjuziklom, ma koliko dobar bio, The Lesson of Evil je samo još jedan film o masovnom i serijskom ubici. Dobar film ali od Mike Takašija uvek očekujemo više.
Veliko je pitanje da li će se ovaj film igde javno prikazati u severnoj americi jer poslednjih 45 minuta su niz ubistava učenika u srednjoj školi. Ako se tome doda veza između učenika i profesora likovnog, svi uslovi za napade od strane medija i dežurnih dušebrižnika su tu.
Jedan posetilac festivala je preko svog tviter naloga prokomentarisao na tabli koja projektuje razne statistike festivala, i komentare sa interneta pre svakog filma: Dva Mikeova film u jednom danu #IFFR kakv bi trebao da bude!
