Izvor: B92, 04.Feb.2013, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFF: Manje para, isti kvalitet
I u poslednjim danima festivala u Roterdamu u programu je bilo filmova koj su prerdstavljali otkriće novih autora ili nova dela autora koji su stari znanci posetilaca festivala.
Od specijalnog izveštača iz Roterdama Miloša Tomina.
Festival je zatvoren međunarodnom premijerom filma Park Čan Voka, Stoker, prvim filmom korejskog režisera u američkoj produkciji kompanije braće Skot. Stoker je nazvan po glavnom liku devojčici iz bogate porodice >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u ruralnom mestu. Posle čudne smrti oca u saobraćajnoj nesreći, ona saznaje da ima ujaka za koga nije znala da postoji.
Film je gotovo u potpunosti prikazan iz njene vizure i uspešno koristi sličnu pretpostavku Hičkokovog filma Senka sumnje sa Džozefom Kotenom u glavnoj ulozi. Raskošni vizuelni stil Čan Vokove režije je preživeo tranziciju u američku produkciju i na osnovu ovog filma možemo da zaključimo da mu sledi mnogo svetlija budućnost u Holivudu, od neki drugih slavnih režisera koji se nikada nisu oporavili od šoka rada u drugačijem produkcionom okruženju i neuspeha njihovih američkih novorođenčadi.
Poslednjeg dana festivala prikazano je nekoliko filmova iz konkurencije za nagradu Tigar od kojih je svakako najbolji It Felt Like Love američke režiserke Ilajze Hitman. Ovaj suptilni film o odrastanju, prvim emocijama i polnom sazrevanju je svakako zaslužio jednog Tigra. Zašto se to nije desilo je pitanje na koje odgovor može da da samo žiri, nedostatak neke makar uslovno rečeno političke poruke ili teme svakako je bio hendikep ovog filma ako se poredi sa filmovima iz Austrije i Slovačke koji su nagrađeni.
Hitmanova sigurnom rukom vlada jezikom filma, upotreba kamere, montaže i sjajnih naturščika daju ovoj priči o kraju mladosti, pečat autorske zrelosti koja je daleko ispred drugih kandidata iz takmičarskog programa.
Jedna od snaga festivalskog programa je što možete naći neki kratki film koji će vas potpuno oduševiti svojom inventivnošću, autorskom snalažljivošću u okretanju nedostatka sredstava za produkciju u svoju korist ili jednostavno šarmom. Jedan od takvih filmova je Wandering Alien Detective Robin, Lize Takeba. U pitanju je satiričan omaž tradicijama hardboiled detektivskih priča uz dozu SF-a i melodrame. U digitalnoj produkciji, koja se ne stidi svog niskog budžeta već ga prevladava duhovitošću i inteligencijom.
Privatni detektiv Robin ima težak i usamljen život, njegova omiljena mačka je mrtva a posao mu može doći glave, osim toga Robin je vanzemaljac. Život u japanu nije lak ako niste Japanac, zamislite kako je tek vanzemaljcima. Takeba radi kao režiser u reklamnom sketoru, snimila je još i crnu komediju Please Die 100 Times. Nadajmo se da će se vratiti u Roterdam uskoro, s dugometražnim filmom.
Na kraju 42. izdanja festivala u Roterdamu vidi se kako nedostatak novca utiče na festivalski program koji je za petinu manji, ali na osnovu filmova prikazanih u nekoliko glavnih i pratećih programa i to kako višegodišnja kriza utiče na produkcije.
Čini se da je najveći uticaj krize to što su produkcije sve manje i jeftinije, ustvari kriza se najviše odražava na nedostatak kanala distribucije. Distribucija podrazumeva i marketing koji je distributerski trošak, uz sve manji broj bioskopa koji prikazuju drugačiju kinematogafiju, povratiti uloženi novac postaje sve teže. Time je ključna uloga ovog festivala u predstavljanju i čuvanju tradicije filma sve važnija.
Ove godine u ime pamćenja, festival je posvetio retropektive Kiri Muratovoj i nemačkom režiseru (uglavnom TV) Dominiku Grafu. Nažalost Grafovi filmovi su prikazivani uglavnom u manjim salama koje su brlo bile rasprodate i teško je bilo otpratiti program posvećen ovom produktivnom i van Nemačke, uglavnom nepoznatom režiseru.
Uz stare boljke takmičarskog programa, festival je zadržao kvalitet koji se ogleda u raznovrsnosti i mogućnosti da se lično otkriju novi autori koji ća za neku godinu umesto u programu Blistava Budućnost biti prikazivani u sekciji Spektar posvećenoj autorima koje Roterdam stalno prati i podržava.
Želimo da tim festivala koji vodi direktor Rutger Volfson uspešno savlada krizu finansiranja tokom 2013. godine i da će sledeće izdanje biti isto toliko zanimljivo i uspešnije, od krizno oslabljenog, ali i dalje kvalitetnog 42. izdanja.
