Izvor: B92, 29.Jan.2013, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RFF: Hajka na Tigrove
Posle nekoliko dana festivala polako se izdvajaju favoriti za ravnopravnu nagradu Tigar. Festival filmovima u takmičarskom programu dodeljuje tri ravnopravne nagrade HIVOS Tigar. Prošle godine je tu nagradu osvojila Maja Miloš za film "Klip."
Povezani tekstovi
- RFF: Tigrasta politika
- RFF: Kolgerle i gej pesnik
- RFF: Od Krize do Tragedije
- Otvoren 42. festival u Roterdamu
Od specijalnog izveštača B92 iz Roterdama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Miloša Tomina
Pored očiglednog favorita, holandskog kandidata, dobre stvari se čuju o filmovima 36, Su Re i Haley naravno šanse ima i Slient ones koji je mađarsko-holandska koprodukcija.
Meksički film Haley (po Edmundu Haleju, astronomu) ima kvalitetnu kameru i siguran režiserski postupak debitanta Sebastiana Hofmana koji je inače likovni umetnik. Problem ovog filma je što je scenario tanak, a metafora koju predstavlja glavni lik Alberto, zombi radnik obezbeđenja u teretani isuviše jednostavna da održi ideju od koje bi se napravio briljantan 15-minutni film. Alberto je samo metafora za umrtvljuće mentalno i emocionalno stanje savremenog čoveka, od koga je civilizacija napravila mrtvaca bez apetita duhovnog i emocionalnog života. Kada Alberto ostane uskraćen za jedini nagon koji izgleda još postoji u njemu - polni - film je već završen, ali nas Hofman davi predugačkom kodom koja bi trebalo da predstavlja poruku filma, život je moguć ali u (opet metaforičkoj) ledenoj pustari koja će zamrznuti dalje raspadanje.
Hofman nije osetio potrebu da objasni kako je Alberto magično dospeo tamo, bez obzira na kadrove broda koji treba da sugerišu putovanja, iako je nekoliko trenutaka pre toga ovaj napaljeni mrtvac proizvod suvremen civilizacije ostao bez jednog ključnog uda.
Film Cučije Jutake GFP Bunny prikazan je u okviru programa Blistava Budućnost. Ovaj režiser je posle izvanrednog Peep TV Show tu budućnost u vidu sledećeg filma čekao devet godina. Nepravedno uskraćen za Tigra 2004. godine, Cučija se u Roterdam vratio sa svetskom premijerom. Ovaj film je osvojio nagradu publike na festivalu u Tokiju. Fragmentarne naracije i sa pseudo narativnim komentarima režisera film se bavi uticajem tehnologije, pre svega interneta, ali ne ograničavajući se samo na lak pristup informacijama već više na odluke pojedinaca da ovim putem dele neke veoma lične podatke, od lokacije do sopstvenog genoma.
GFP Bunny je međunarodni distributerski naslov, na japanskom je film sasvim drugačije naslovjen, o odnosi se na patentiranog genetski modifikovanog svetlećeg zeca.
U Hofmanovom film zombi, a u Cučijevom mutirani zec, proizvodi su i posledica savremene civilizacije. U razgovoru posle filma režiser je rekao da nije želeo da se fokusira samo na negativne već i na pozitivne aspekte tehnologije pa je i glumica koja tumači lik koji nosi njeno sopstveno ime za film regrutovana preko japanskog vebsajta za društveno umrežavanje Mixi.
Po Cučiji, svet u kome živimo je već prevazišao totalitarnu distopiju "1984" Džordža Orvela a njegov film predstavlja najnoviji plimni talas savremene civilizacije.
Na pitanje zašto se čekalo devet godina na njegov drugi igrani film (Pre debi filma Peep TV Show Cučija je snimio dokumentarac o japanskom nacionalističkom pank bendu Young God), odgovorio je da je to jako dobro pitanje i da je morao da radi puno različitih poslova i mnogo se napreže samo da bi preživeo dan za danom.
Iako je na prvoj projekciji bilo malo gledalaca, samo je dvoje ljudi napustilo salu, a svi su pažljivo saslušali njegove lične komentare. To je bila prilika da se publika suoči sa surovom realnošću savremene filmske industrije i međunarodnih filmskih festivala.
Možemo se samo zapitati koliko bi drugačiji bio život i koliko bi možda filmova snimio ovaj nadareni Japanac da je odluka žirija u Roterdamu 2004. godine bila drugačija.
