Izvor: Politika, 16.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putnik sa zvučnom beležnicom
Plovidba je kao i umetnost, odmicanje od stvarnosti, izvlačenje iz okruženja, pokušaj probijanja granica koje su nam postavljene već rođenjem, kaže Arsenije Jovanović, koji trenutno stvara svoj maritimni audio portret
Među finalistima nedavno održanog Njujorškog festivala radijskih programa našlo se i ime Arsenija Jovanovića, našeg istaknutog kompozitora, reditelja i dramaturga. Kompozicijom „Arhipelag Prospero”, koja je inspirisana Šekspirovom „Burom”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jovanović je još jednom dokazao da pripada samom vrhu liste najboljih svetskih radiofonskih stvaralaca.
– „Arhipelag Prospero” je koprodukcija između Radio Beograda, Dojčland radija iz Berlina i Radio Edukasiona iz Meksiko Sitija i već je imala uspeha na festivalima, kada je pre dve godine dobila prvu nagradu na međunarodnom Bijenalu radija u Meksiko Sitiju – kaže Arsenije Jovanović, koji u svojoj dugogodišnjoj karijeri može da se pohvali i tako značajnim priznanjima iz oblasti radiofonije, kao što su Pri Italija, Premio Ondas i Gran pri Radio Fransa.
Pored audio ostvarenja, Jovanovićevu karijeru obeležile su i brojne kultne pozorišne predstave („Korešpondencija”, „Kolubarska bitka”) koje je režirao, te dokumentarne drame i TV putopisi („Vreme fresaka”, „Zašto je pucao Alija Alijagić”, „Sarajevski atentat”).
Jedna od potvrda njegovog kvaliteta stigla je i iz Holivuda, kada je reditelj Terens Malik jednu od ključnih scena svog filma „Tanka crvena linija” ozvučio Jovanovićevom kompozicijom „Kremansko proročanstvo”. Holivudski reditelj trenutno radi na novom filmu, te se šuška da dvojica umetnika ponovo sarađuju.
– Sa Malikom sam u kontaktu i to je sve što mi je u ovom trenutku dopušteno da kažem – kratko je prokomentarisao Jovanović.
Kao što već decenijama uspešno plovi radio talasima, ovaj umetnik, rođen u Beogradu, sa trenutnim prebivalištem u Rovinju, jednako se dobro bori i sa morskim i rečnim strujama. Svojom „Galiolom” prešao je mnogo nautičkih milja, a upravo su se na tim putovanjima rađale ideje za mnoga njegova dela. Trenutno završava svoj, kako kaže, maritimni audio portret „U potrazi za Galiolom”, koji je još pre nekoliko godina od njega zatražila nemačka radio stanica SWR. Premijerno emitovanje zakazano je za oktobar.
– Dugo sam to odlagao, ali ne zato što mi ponuda nije bila draga. Naprotiv, bila mi je primamljivija od mnogih. Odlagao sam je zbog toga što su se u meni sudarila moja sećanja i pitanje kako to oblikovati i iskazati putem zvuka na način na koji jedino želim i umem da radim. U meni je jednom davno buknula odluka da sednem u otvoreni gumeni čamac i krenem niz Dunav ka Crnom moru i dalje, ka Mramornom i Egejskom, ka Jonskom i ka Jadranu da bih doplovio do Rovinja. Sledeće sam godine uradio to isto po drugi put, a zatim su usledila i lutanja širom Jadrana i Mediterana. Plovidba je kao i umetnost, odmicanje od stvarnosti, izvlačenje iz okruženja, pokušaj probijanja granica koje su nam postavljene već rođenjem. Moglo bi se to nazvati i bekstvom, promenom stvarnosti, pobunom, izrazom nezadovoljstva, aktivizacijom atavističkih nomadskih potreba, strahom – da, strahom da se ne ostane na jednom mestu u jednom jedinom našem životu – kaže Arsenije Jovanović, i nastavlja:
– Da li je bekstvo time ostvareno, da li smo sopstvenu stvarnost izmenili, da li nam je iskazivanjem nezadovoljstva trajno laknulo, da li smo se oslobodili straha? Možda i jesmo, ali samo u onim veličanstvenim, nadzemaljskim trenucima, negde na otvorenom moru, pod zvezdama ili pod suncem, okruženi delfinima ili žestokim vetrovima, zapljusnuti vrelim talasima visokim kao brda, trenucima kada čovek od sreće odjednom počinje da vrišti. Sad je trebalo sve to, i inače teško iskazivo, odslikati u novom i drugačijem avanturističkom krstarenju po okeanima zvuka, podjednako nepoznatim i opasnim. „U potrazi za Galiolom” je potraga za samim sobom, delimično ili potpuno nestalim. Verujem da je to moje unutarnje putovanje bilo nešto dobro, isceljujuće, onako kako su to duboke ispovesti u pravom času i pred valjanim ispovednikom – kaže ovaj putnik sa zvučnom beležnicom.
Arsenije Jovanović domaćoj javnosti je poznat i po oštrim kritikama kulturnog i vrednosnog sistema u Srbiji. Između ostalog, godinama već upozorava na nemaran odnos prema Radio Beogradu.
– Radio ne samo da je najmanje komercijalan medij, nego i najviše ponižavan medij. U slučaju RTS-a, to je oblik teškog porodičnog zločina, kao kad majka ili otac tuku, izgladnjuju ili zadave sopstveno dete. Za razliku od homocida i suicida, Televizija RTS-a je radiocidna institucija koju bi trebalo izvesti bar pred nekakav sud časti. To je jedna cinična, nadmena institucija. Ne jednom je prećutala značajne međunarodne uspehe Radio Beograda, moje i drugih autora. Nijednu od mojih nagrada za poslednjih desetak godina nije ni pomenula. Srećom, nije mi to više od bilo kakvog značaja – kaže Jovanović i dodaje:
– RTS u srpsku kulturu uvodi onu pučku, masovnu, folklornu provincijalnu estetiku najniže vrste kroz serije kojima se iskreno ponosi. Dok ovo izgovaram, verujem i želim da verujem da bi iza ovih mojih reči stali mnogi, ne samo umetnici i stvaraoci, već ljudi finijeg ukusa i viših duhovnih potreba, sve do nekog duhovno otmenog seljaka na njivi. RTS i mnoge sestrinske joj televizije srozavaju sopstveni narod. Prvo mu snize ukus i kulturne potrebe, pa mu se potom podsmevaju kroz te iste svoje serije kojima su ga srozali. Time stvaraju jedan zatvoreni krug kulturnog prostaštva i duhovnog genocida – kategoričan je Jovanović.
A da li je razmišljao o uključivanju u politiku kako bi podstakao neke promene?
– Pa zar Vi mislite da bi me iko pozvao i dao mi takvu ulogu!? Moja radikalnost njima bi bila jednako nepodnošljiva kao što je meni neprihvatljivo sve ono o čemu sam upravo govorio. Naravno da bi bilo dobro da ljudi sa ovakvim stavovima dobiju makar i skromnu moć odlučivanja, ali to je, čini mi se, poprilično utopistično. Ako je moj pesimizam neosnovan, pa,eto, neka probaju da me pozovu ili, daleko bolje, neka pronađu nekog sličnog meni – eksperiment bi bio manje skup od štete koja nastaje od neukih i inih.
Senka Korać
[objavljeno: 17/07/2009]
.jpg)
