Izvor: S media, 16.Dec.2009, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Putnik i mesečina" osvaja svet
Srpskim čitaocima prvi put se pruža prilika da se preko romana "Putnik i mesečina" sretnu sa madjarskim piscem Antalom Serbom (1901-1945), koga je preko stranih prevoda "otkrila" prof. dr Vladislava Gordić-Petković i preporučila "Stubovima kulture" koji su ga danas predstavili medijima.
Da je Serb svakako vredan posebne pažnje bilo bi dovoljno to što je iza njegove proze "stala" sa svojim autoritetom Gordićeva, cenjeni književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ali tu je i podatak da je ovaj roman u Nemačkoj doživeo 10 izdanja, u Velikoj Britaniji osam, a preveden je na desetak svetskih jezika.
Kako je prenela Gordićeva, o Serbu pišu hvalospeve kritičari najuglednijih listova kao što su "Gardijan", "Fajnenšel tajms", "Cajt", "Velt"...izražavajući žaljenje što pisac ne pripada njihovoj književnosti pa da ga odmah uvrste medju klasike.
U jednom slučaju je napisano da "svako ko ima ovo delo u svojoj literarnoj baštini treba da bude istinski ponosan".
Izgleda da je savremeno madjarsko društvo ponosno na svog sunarodnika Antala Serba, asimilirang Jevreja koji je ipak umro pretučen u koncentracionom logoru samo nekoliko meseci pre kraja Drugog svetskog rata, pošto je prevod na srpski Arpada Vicka pomogla Madjarska fondacija za knjige.
Serb je imao 20 godina kada je počeo da objavljuje poeziju, a široj književnoj javnosti je postao poznat kada je 1933. godine objavio "Istoriju madjarske književnosti".
Iste godine objavio je i prvi roman "Pendragon-legenda" da bi 1937. objavio "Putnik i mesečina" a zatim je kada su došli na vlasti fašisti morao da se povuče iz javnog života jer su ga, iako po veri katolika, svrstali medju Jevreje.
Gordićeva je prepoznala u romanu paralele sa mnogim velikanima svetske literature kao što su Toman Man, Andre Žid, Herman Hese, jer, poput njih, od smrti stvara kult pošto njegov glavni junak ne beži od smrti i prošlosti "već radosno joj hrli".
"Pikarsko putovanja kroz košmar prošlog života u špalir mrtvih obojeno je mističnim iskustvom, ali i ironičnim suočavanjem sa materijalnim interesima živih", istakla je ona.
Za Gordićevu je ovo "boemska rapsodija o Evropi u predvečerje rata", a njen autor bračno putovanje svog glavnog junaka po Italiji "pretvara u parafrazu danteovskog puta kroz pakao, ali i viteške potrage za svetim gralom, parabola o duhu i telu slikana u frojdovskim aluzijama".
