Izvor: Politika, 09.Nov.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevi kojima se ređe ide
Savremeni trendovi u švedskom pozorištu prikazani su kroz pozorišni maraton od jedanaest predstava
Specijalno za Politiku
Stokholm – U organizaciji Švedskog instituta od 2. do 5. novembra realizovan je program „Švedska scena” u okviru kojeg su predstavljeni savremeni trendovi u švedskom pozorištu. To je bio mini festival, ili pozorišni maraton gde je prikazano jedanaest predstava i kojem je prisustvovalo pedesetak teatarskih profesionalaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz celog sveta- od umetnika, preko predstavnika medija, do direktora festivala i drugih pozorišnih institucija.
Produkcijski najimpozantnija predstava koju smo videli, prvog dana programa, su troipočasovni „Emigranti”, nastali prema prvom delu četvorodelnog romana Vilhelma Moberga, kapitalnom naslovu iz pedesetih godina prošlog veka, od izuzetne važnosti za švedsku kulturu (dramatizacija Irena Kraus). Roman tretira velike emigracije Šveđana u SAD, u devetnaestom veku, kada je preko milion ljudi, uglavnom farmera, napustilo svoju zemlju u potrazi za kvalitetnijim životom. Reč je o temi bitnoj za švedsku istoriju, ali i za naše vreme, i to ne samo u Švedskoj, imajući u vidu brojna globalna pomeranja u današnjem svetu, od legalnih do ilegalnih emigracija. U predstavi je naročito značajan konflikt između idealizovane i stvarne slike sveta, tema bolnog gubljenja iluzija na trnovitim putevima osvajanja ciljeva. Naglašena je i problematizacija jakih sumnji koje najčešće prate odluke o napuštanju zemlje rođenja, straha od neuspeha i jezivo realne mogućnosti da će se izbor pokazati kao pogrešan. Ukratko, autori su nastojali da uhvate složenosti problema emigracija, ispisujući njihovo lice i naličje, i suprotstavljajući se tako često jednostranim, ružičastim prikazima ovog gorućeg savremenog problema.
„Emigranti“ su produkcija Dramatena, Kraljevskog dramskog pozorišta, odnosno Švedskog nacionalnog teatra, osnovanog u osamneastom veku, na čijoj je sceni, između ostalih, često radio i Ingmar Bergman. Zanimljivo je i to što je reditelj predstave Mats Ek, uvaženi plesač i koreograf Kulberg baleta. On je u „Emigrantima” doneo neobičan spoj savremenog plesa i dramske tradicije, dodatno začinjen multimedijalnim pristupom, uključivanjem video prenosa i vanredno poetičnih video snimaka. Može se reći da je ovaj spoj tipičan za savremeno švedsko pozorište u pogledu toga što je utemeljen u sklonostima ka pomeranju granica izražavanja, istraživanju kroz mešanje žanrova i stilova, krčenju rizičnih puteva.
U vezi sa time, reći ćemo i nešto više o produkciji „Ekonomija uživanja” kompanije „Post Restant”, takođe predstavljene na programu „Švedska scena”. „Post Restant” redovno uvlače publiku u svoje predstave, onemogućujući njihovu tradicionalnu pasivnost, pri čemu je i često vode u nekonvencionalne prostore, od napuštenih kancelarija, crkvi, uličnih budžaka, do gimnastičkih sala i ekskluzivnih ambasadorskih vila. „Ekonomija uživanja” je izvedena u velikoj sali ogromnog multifunkcionalnog kompleksa „Halunda folkets” u predgrađu Stokholma, a vrsta je predstave koja bi naišla na vrlo pozitivan prijem bitefovske publike.
Nakon uvodnog, kratkog i problemskog dokumentarnog filma o dvadesetšestogodišnjoj Šveđanki Nini, koja pokušava da nađe nekakvu zabavu vikendom, posle naporne radne nedelje, svi gledaoci, učesnici performansa, odgovaraju na pitanja iz ankete koja istražuje individualan odnos prema zabavljanju. Odgovori nas svrstavaju u četiri grupe, a zatim dobijamo pojedinačne trenere. Oni nam daju zadatke sa ciljem oslobađanja od ličnih stega - stida, brige zbog društvenog prihvatanja, potrebe za kontrolom. Pripadnici Plave grupe su, na primer, dobili zadatke da pevaju karaoke uz sladunjave pop hitove, zatim da usaglašeno plešu u simuliranom klupskom okruženju itd.
Ovaj izazovan performans je događaj koji približava i povezuje gledaoce, vid je pozorišta zajednice i obnovljene ritualne prakse iz koje je pozorište nastalo. Osim tog opšteg društvenog značaja, važno je napomenuti i njegov lokalan smisao. On izranja iz uobičajenog švedskog ponašanja, ili stereotipa koji se odnose na Šveđane, na njihovu ukočenost, teškoće u socijalizaciji, opuštanju, zabavljanju. „Ekonomija uživanja” je tako i svojevrstan ritual inicijacije, vid psihodrame i početka maglovitog puta, igre koja vodi do slobode. Homo ludens je kvintesencija čoveka, početak, sredina i kraj, a njegova igra je ponovo pronađena istina.
Ana Tasić
objavljeno: 10.11.2014.
