Izvor: Arte, 20.Mar.2015, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Put za Evropu - Sa ukusom soli
1/3 – 23/4/2015, Put za Evropu - Sa ukusom soli, Uroš Đurić, Siniša Iilić, Vladimir Nikolić, Darinka Pop-Mitić, Dragoljub Raša Todosijević, Studio Tommaseo, Via del Monte 2/1, Trieste, Italia. Otvaranje i razgovor sa umetnicima: subota, 21. mart u 18 sati, izložbu otvara Balada o pišto...
organizator: Kulturni centar Beograda
podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Sa ukusom soli | Sapore di sale
Teorije o poreklu >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << i značenju latinskog izraza Cum grano salis ili Addito salis grano (sa zrnom soli) uključuju i onu u kojoj je zrno soli bilo jedan od važnijih sastojaka u receptu za pravljenje protivotrova (Plinije Stariji) i jednu koja tvrdi da je činilo lakšim gutanje samog otrova. Iako smo u proteklom veku prolazili kroz različite ratove, krug se nije zatvorio jer posle života i smrti opet dolazi život. Gde smo pošli, tu smo došli i tako u krug. Sa Principom ili bez. Sa gorčinom ili ukusom soli posle.
Ako je istorija ona koju živimo, odnosno savremena istorija, potreba za stalnim preispitivanjem identitetskih okvira, principâ na osnovu kojih delamo ili ne, lične i zajedničke prošlosti zapravo su bila ključna pitanja o kojima je kroz radove umetnika govorio projekat Put za Evropu na „izložbenim stanicama“ u Beču, Subotici, Sarajevu, Zagrebu, Njujorku, Berlinu, Ljubljani i sada Trstu.
U zavisnosti od stava prema prošlosti i načina na koji je uključujemo u sadašnjost i život, razlikuju se i ukusi posle. A dobro je poznato da različite soli pokazuju svih pet osnovnih ukusa. Između govora koji sve negira i onoga koji pokušava svašta da opravda, ostaje malo mesta za poverenje, razum i razumevanje. Sa ukusom soli govori o značenju, koje se ne shvata doslovno, već shvata i ono što je izrečeno između redova.
Iako su kontradikcije između postojećih praksi i modernih projekata globalni fenomen, one ipak nemaju jednake razmere niti iste posledice u svakoj sredini, posebno ne u onim „nedovršenim“, incidentnim, siromašnim, kakvom se Srbija smatra i jeste.
Pitajući se kako da mobilizujemo duhove koji su umorni od svega i rezignirani, nepoverljivi jedni prema drugima kao i prema sebi samima, pozvale smo Dragoljuba Rašu Todosijevića, Uroša Đurića, Vladimira Nikolića, Darinku Pop-Mitić, Sinišu Ilića i Marka Tomaša da učestvuju u zajedničkom procesu razvoja koncepta, nastanka novih umetničkih radova koji su producirani za izložbu u Trstu i dubljem razvijanju poverenja.
Dvojako osećanje koje se kreće između kritičkog i nostalgičnog često ostavlja gorak ukus. Koji je to trenutak u kojem ne prepoznamo skrivenu poruku ili preko iste svesno pređemo i postanemo akteri prošlih i sadašnjih blokbaster katastrofa?
