Izvor: Politika, 23.Nov.2011, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pusta hrid sa svetionikom
„Oficirovu kći” Milana Milišića i „Priče sa Galiole” Arsenija Jovanovića, objavila „Geopoetika”
Beogradska izdavačka kuća „Geopoetika”, u ediciji „Svet proze” objavila je roman „Oficirova kći”, svojevrsno književno zaveštanje Milana Milišića, pesnika, prevodioca, esejiste i novinara, koji je kao civilna žrtva tragično izgubio život u Dubrovniku 1991. godine. Knjigu je priredila Jelena Trpković. Na ovaj način i „Geopoetika” obeležava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dvadeset godina od smrti stvaraoca koji je svojim delom ovekovečio jedinstvo jednog prostora i kulture.
– Prisećamo se vremena u kojem su postojala neka druga merila, romantičnog dela života u socijalizmu pedesetih godina prošlog veka. Ujedno, „Oficirova kći” je i priča o neprilagođenosti u porodici i izvan nje, i činjenica da je glavna junakinja dvanaestogodišnja devojčica ne umanjuje ozbiljnost knjige. „Majka se posredstvom tete Nikolete dogovara sa ilegalcem u Zagrebu, otac za to vreme u vojsci u NDH, none simpatizer Italije, deda Dragomir folksdojčer, baka Dara pomaže četnike i komuniste…” Ovaj roman-elegija počast je jeziku, pripovest o odrastanju u Sisku, Šapcu, Dubrovniku – rekao je Vladislav Bajac.
„Geopoetika” je predstavila i autorsku knjigu „Priče sa Galiole” našeg poznatog pozorišnog, televizijskog, radijskog i filmskog reditelja, putnika po vodama sveta – Arsenija Jovanovića. Prema objašnjenju autora, Galiola je nešto što ga prati kao senka, uvek drugačija. „U jednoj mojoj radiofonskoj kompoziciji na mnogobrojna pitanja šta je Galiola, gde je, ko je ona, odgovara se tišinom ili zvukom. Osećam se često nemoćnim pred omeđenošću reči, zato bežim u muziku. Nesumnjivo je tačno da u Kvarnerskom arhipelagu postoji pusta hrid sa moćnim svetionikom, koja se zove Galiola. Takođe je tačno da su se mnogi moji brodići i jedrilice zvali Galiola. Sada se Galiola našla i u naslovu moje knjige, ali iz svega toga ne nastaje odgovor šta je Galiola”, kaže Arsenije Jovanović.
Dragan Velikić, pak, ističe da su „Priče sa Galiole” mnogo više od putopisa, jer pripovedaju priču još od vremena kada je autor kao sedmogodišnjak pustio mamino korito niz reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Vladislav Bajac ukazuje na slojevitost Jovanovićeve pripovesti, koja objedinjuje plovidbu Dunavom i Savom, a zatim i Crnim morem, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem, a ukazuje i na objedinjavanje horizontalnih i vertikalnih putovanja čoveka. U „Geopoetici” podsećaju i na stalnu i uspešnu saradnju Arsenija Jovanovića na području filmske muzike sa poznatim rediteljem Terensom Malikom, čiji je film „Drvo života” ovenčan ove godine „Zlatnom palmom” u Kanu.
Dvanaest knjiga srpskih pisaca prevedenih na engleski jezik, u okviru projekta „Geopoetike” –- „Srpska proza u prevodu”, uspešno je predstavljeno nedavno u dvorani „Alen” istoimene biblioteke Univerziteta Vašington u Sijetlu. Promociju su organizovali odseci za anglistiku i slavistiku, pod nazivom „Srpska proza u prevodu i preko nje”, a bila je namenjena studentima i široj publici. U razgovoru su učestvovali Norman Veker i Zorica Veker, kao i Vladislav Bajac, koji je u program bio uključen putem slike i tona iz Beograda. Inače, o nekima od knjiga „Srpske proze u prevodu” predaje se na Univerzitetu u Vašingtonu.
M. V.
objavljeno: 23.11.2011
