Izvor: Politika, 10.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pumpa na kulturnom dobru
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture odbio zahtev za izgradnju benzinske stanice na Topčideru, Ministarstvo kulture tvrdi da sporna parcela nije u zaštićenoj zoni
Na prostoru kulturno-istorijske celine „Topčider”, kulturnom dobru od izuzetnog značaja za Srbiju, postoje namere da se izgradi benzinska pumpa – tvrdi Miladin Lukić, arhitekta i savetnik konzervator u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Lukić ističe da, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iako je Republički zavod odbio izdavanje uslova (u martu ove godine) za ovu namenu obrazlažući da je reč o prostoru kulturnog dobra najviše kategorije, nakon žalbe stranke Ministarstvo kulture negiralo je stavove Republičkog zavoda, tvrdeći da su oni nezakoniti i da nisu zasnovani na jasno utvrđenim činjenicama.
Zahtev za utvrđivanje uslova za izgradnju benzinske pumpe podnela je Republičkom zavodu Marina Trifunović iz Beograda.
Ističući da je reč o slučaju bez presedana u novijoj praksi zaštite, arhitekta Lukić kaže da je Ministarstvo kulture donelo pravni akt (25. juna 2009) kojim se poništava pravni akt Republičkog zavoda.
Lukić ističe da se argumenti Ministarstva kulture zasnivaju na tvrdnjama da „predmetna parcela 5/15 KO Stara Rakovica ne pripada prostoru zaštićenog kulturnog dobra” i tvrdi da Ministarstvo kulture postupa suprotno Zakonu o kulturnim dobrima zbog tvrdnji da se parcela predviđena za izgradnju pumpe „ne nalazi u okviru prostorne kulturno-istorijske celine Topčider”.
Miladin Lukić napominje i da u obrazloženju Ministarstva kulture piše da je „u formalno-pravnom smislu, odluka Republičkog zavoda o proglašenju prostorno kulturno-istorijske celine Topčider za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja – neprecizna i mogla bi se smatrati ništavnom”.
– Na ovaj način, Ministarstvo kulture jednim rešenjem poništava, skida zaštitu sa teritorijalno najveće i jedne od najznačajnijih istorijskih celina koje Srbija ima (ukoliko se izuzme šire područje Starog Rasa sa Sopoćanima), ne poštujući navedene odredbe Zakona o kulturnim dobrima – kaže Miladin Lukić.
Po Lukićevim rečima, u Ministarstvu kulture, takođe, tvrde da RZ „proizvoljno, neprecizno i previše uopšteno navodi granice zaštite”.
– To nije tačno. U slučaju Topčidera, Zavod je dostavio granice zaštićene okoline, što je objavljeno u Službenom glasniku (16/87). Služba zaštite utvrđuje graničnu liniju, ali nema zakonsku obavezu da određuje površinu prostora unutar granice, to jest nije u obavezi da navodi svaku parcelu kao pojedinačno zaštićenu – objašnjava Lukić.
Naš sagovornik naglašava da rešenje Ministarstva kulture koje je potpisala državna sekretarka Nadica Momirov predstavlja nepoverenje prema službi zaštite i omalovažavanje stručne službe Republičkog zavoda.
– Imajući u vidu da Topčider, kao jedna od najvećih celina u Srbiji, spada i u najugroženije u svojoj vrsti, da je naročito na udaru neplanske gradnje (hotel, stambeni objekti i dr.), da je na „meniju” investitorskih apetita (Šećerana, Vojni kompleks), da stubovi mobilne telefonije ovde „rastu” pored crkvenih objekata (Topčidersko groblje) i ispod Dvorskog kompleksa (Rasadnik), da je na trpezi političkih interesa (Ambasada SAD, izbegličko naselje), da medijsko tržište i ovde zagađuje životni ambijent („Kuća Velikog brata”, bilbordi u parku), da istorijski objekti propadaju zbog neosmišljenog sistema finansiranja elementarne konzervacije,pitamo segde se ovde nalazi državna uprava. Da li i ona postaje jedan od uzroka ugrožavanja kulturne baštine? Da li će Milošev konak, Dvorski kompleks, Stara šećerana, park oko Konaka, stari platan i Košutnjačka šuma i dr. i dalje biti na spisku kulturnog nasleđa Srbije, ili će ih odneti vetrovi tranzicije? – kategoričan je Miladin Lukić.
Marija Đorđević
-----------------------------------------------------------
Bez dokaza da je parcela u zaštićenoj zoni
– Rešenje Ministarstva kulture doneto je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima (Zakon je donet 1994), prema kome se sporna parcela ne nalazi u spisku parcela koje su u zaštićenoj zoni – kaže Nadica Momirov, državna sekretarka, i dodaje:
– Prvostepenu odluku da je parcela zaštićena doneo je Republički zavod; kasnije je usledila žalba, a potom drugostepena odluka Ministarstva kulture, budući da od Republičkog zavoda nismo dobili traženi dokaz da je parcela u zaštićenoj zoni – kaže Nadica Momirov.
M. Đ.
[objavljeno: 11/08/2009]
