Izvor: Blic, 11.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Publika
Publika
Putujući iz jedne sredine u drugu, naročito ako su one veoma različite, markantnije uočavate karakteristike pojava u tim sredinama.
Prelazeći brzo iz jednog grada u drugi i u njihova pozorišta ništa vam se ne ocrta jasnije nego kakva je lokalna publika. Ona se obično smatra tajanstvenom i neuhvatljivom hidrom sa stotinu glava. Zapravo, sa onoliko glava koliko je popunjenih sedišta u gledalištu. Međutim, u magnovenju čovek iz strane zemlje bolje uoči >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kakva je njihova publika i kakvi su gledaoci u njegovoj sopstvenoj zemlji.
Tako mi nemačka publika izgleda veoma kompetentna. Kao da u dvorani sede sve sami intelektualci. Takvi su i Slovenci i publika Pribaltika. Francuzi već vole da se malo zabave. Ali daju se zavesti velikim imenima, pa prihvate i nešto ekstremno. Naročito kad im glumi Izabel Iper. U monodramskoj predstavi 'Psihoza 4:48' tokom više od jednog sata sve vreme je nepomična govorila tekst (odlično), ali je mrdnula samo jednom prstom i levo nakrenula glavu.
Rusi nisu baš ludi za modernim teatrom. Oni vole dobrog glumca. Znaju šta je dobar glumac i nagrađuju ga aplauzom. A mlađi jure ka proscenijumu i poturaju popularnim glumcima cveće. Nedavno sam se upitao što baš tom i tom glumcu daju cveće. Daleko od toga da je bio najbolji. Uz dosta muka saznah da je on učesnik u jednom popularnom serijalu.
U Jerevanu sam naišao, što se tiče publike, na sličnu atmosferu kao kod nas. Mladi su navaljivali da uđu na predstave. Opsedali su vrata, vratara i bili spremni da čak silom probiju 'kordon' i prisustvuju predstavi.
Pokušavao sam da prokljuvim kakva je naša publika. Verujte da ne znam. Najzadovoljniji sam kad pregledam rezultate glasanja publike na kraju Bitefa. Najčešće predstave koje nagradi stručni žiri Gran prijem, i oni izglasaju kao najbolju predstavu. Ali ekstremno tragalačka predstava, nagrađena Specijalnom nagradom, često se glasom publike nađe na začelju ankete. Otkud znam zašto!
Zloduh prošlosti
Taman kada smo pomislili da su senke prošlosti daleko iza nas, stvarnost nas opovrgava u toj naivnoj nadi. Populistički trend, sa prazilukom kao svojim zaštitnim znakom, koji je, na talasu događanja naroda, izražavao svojevrstan prezir prema intelektualcima, sve otvorenije se ohrabruje na našoj javnoj sceni, preteći da nas udavi u glibu neprosvećenosti.
U jednoj emisiji nacionalne televizije, perjanica prethodnog režima, čovek koji je na pomenutom talasu stekao sve što se moglo steći, sada sa jasno izraženim političkim pretenzijama, bez ustezanja nas je obavestio, i to sa neskrivenim zadovoljstvom što ima priliku da to javno kaže, da ništa ne čita. Koristeći činjenicu svog lagodnog bogaćenja u okrilju režima utemeljenog na otimačini i korupciji, svoj finansijski uspeh koji je ponosno doveo u direktnu vezu sa poznavanjem samo tri padeža, upotrebio je kao batinu kojim mlati nad našim glavama, dodavši da lično žali ljude koji čitaju!
Njegova stvar. Privatno čovek možda uskraćuje džeparac svojoj deci ako ih zatekne sa knjigom u ruci. Javno, ovaj građanin je pipke svoga biznisa sa ašova i lopata, proširio na medije i na univerzitet, obznanjujući nedavno i svoje političke ambicije. Nemam ništa protiv, osim što se pribojavam da će, ako mu i ovo poslednje pođe za rukom, kao izraz sopstvenog prezira prema obrazovanju, intelektualcima ili kulturi, osnovati novu akademijnu nauka i umetnosti. Kakva država, takve i instutucije.
Šalu na stranu, ovakvim nastupima, koji nisu retki, pa stoga više ne izazivaju zgražanje, nego smejuljenje kojim se zabavljaju gledaoci, primitivizam i neprosvećenost se inaugurišu kao uslov za društveni i finansijski uspeh, a time i kao poželjni modeli društvene komunikacije. Računanje sa neumrlim duhom populizma uz koji neobrazovani i polupismeni žare i pale, temelji se na uverenju da je većinska javnost maloletna i tupava, bahata u svome neznanju i bez ikakvog šlifa. Što bi. s oproštenjem, rekao jedan filozof, u mraku noći sve su krave crne.
Mi beskorisni, nastavićemo da čitamo u tajnosti, jer zloduh prošlosti preti da nas potamani.
