Izvor: Politika, 08.Jan.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Publika vas ogoli na pozornici
Sa ulogom Sente u Vagnerovom „Letećem Holanđaninu” Ana Rupčić je zaokružila svoj nemački repertoar
Sopran Ana Rupčić predstavila se nedavno ulogom Sente u „Letećem Holanđaninu“, poznatoj operi Riharda Vagnera, na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Karijeru Rupčićeve, nekadašnje studentkinje prof Radmile Bakočević, obeležila je uloga Salome u istoimenoj operi Riharda Štrausa, za koju je 2006. dobila nagradu Narodnog pozorišta.
Međunarodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uspeh sa istom rolom ostvarila je 2008. tokom gostovanja sa Beogradskom operom u Raveni. Posle toga u nemačkom gradu Koblencu predstavila se rolom Arijadne u Štrausovoj „Arijadni na Naksosu”, otpevala je u sezoni 2008/2009. više desetina puta i bila proglašena za najboljeg stranog solistu.
Na repertoaru naše operske umetnice nalaze se uloge poput Aide u istoimenoj Verdijevoj operi, Elizabet u „Don Karlosu“, Santuce u „Kavaleriji rustikani“, Mikaele u „Karmen“, Toske u Pučinijevoj „Toski“ itd. Do sada je uspešno gostovala i u Italiji, Nemačkoj, Hrvatskoj, Austriji, Makedoniji, Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Švedskoj, Izraelu.
– Prvi put pevam u nekoj Vagnerovoj operi, i to ulogu Sente u „Letećem Holanđaninu”, sa kojom sam zaokružila svoj nemački repertoar, u kom se nalaze Štrausove role Saloma i Arijadna. Senta je božanstvena, ugodna za pevanje, iako znamo da su Vagnerova dela teška za pevače, jer je glas tretirao kao instrument. Umetnici koji izvode Vagnerova dela veoma su cenjeni u svetu i nema ih mnogo. Mladoj Senti se dešava da voli i ide do kraja u svojoj vernosti, kako bi pokazala da postoje ljubavi koje mogu da traju. Bilo mi je zadovoljstvo što sam pevala sa Miodragom D. Jovanovićem i sarađivala sa rediteljem Dejanom Miladinovićem, koji je dela Vagnera postavljao i na drugim svetskim operskim scenama. On je predstavu osmislio maštovito i nije svojom režijom zasenio pevača. Orkestar je vodio Dejan Savić. Bio je odličan i hor, kao i kostimi Katarine Grčić.
O tome kako je došla u priliku da peva Salomu, koja zauzima važno mesto u njenom repertoaru, naša sagovornica objašnjava:
– Najčuvenija Štrausova opera „Saloma“ je u Beogradu postavljena pre desetak godina i bilo je to iskušenje i izazov za Beogradsku operu. U opusu svakog pevača vi možete da imate 40 ostvarenih rola, ali vas pamte po dve ili tri. Imam tu čast da sam otpevala Salomu i u Raveni i doživela ovacije publike. Na to gostovanje sam otišla sa povređenom nogom, ali nisam ni pomislila da zbog toga odustanem. Povredu sam doživela kao iskušenje, proveru da li ću izdržati ili se povući, da spoznam koliko mi je zaista do Salome stalo. Nadam se da ćemo sada i sa Vagnerom moći da gostujemo u inostranstvu.
Na komentar da je „Saloma” stigla slučajno u Narodno pozorište, pre svega zahvaljujući Fondaciji „Đurđevke Čakarević“, naše nekadašnje operske zvezde, Ana Rupčić odmah odgovara da ne veruje u slučajnosti.
– Te 2002. moja mama je preminula i bila sam odsutna iz Beograda dok je u Narodnom pozorištu trajala audicija za Salomu. Jelica, ćerka Đurđevke Čakarević, čula je neki moj snimak sa koncerta i zatražila da i ja polažem audiciju i tako sam dobila ulogu. Shvatila sam to kao prst sudbine, kao da mi je majka pomogla da izvučem iz najveće tuge u životu – najveći uspeh. Zato je Saloma za mene značajna, sva je u simbolici i izvukla me je tada iz velikog bola. Svaki put kad je pevam osetim veliku snagu. Ubrzo nakon toga dobila sam poziv da u Operi u Koblencu pevam naslovnu rolu u Štrausovom delu „Arijadnu na Naksosu”. Bilo je to divno iskustvo.
Ana Rupčić ističe da je u narednom periodu čekaju nove predstave:
– Pevaću sopranske role u „Nabuku“ i „Toski“, a i „Saloma“ će biti krajem sezone ponovo na našem repertoaru. Obično ne planiram mnogo, već pokušavam da osluškujem, a uloge stižu nekako same do mene, prigrlim ih i srce mi bude puno.
O tome šta čini pevača, ističe:
– Ima divnih glasova, perfektnih, ali ako umetnici nemaju to nešto posebno, onda sve ostalo ne vredi. Vas publika toliko ogoli na pozornici da vidi koliko umete da volite, patite, kakav ste čovek i kad susretne iskrene emocije ne ostaje ravnodušna. Opera je zaista čudesna.
Biljana Lijeskić
objavljeno: 08/01/2014
