Izvor: Politika, 08.Jul.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo beogradsko pevačko društvo u Poljskoj
Novine „Kurijer poranji“ su na šestoj strani pisale kako je beogradski hor oduševio njihove sugrađane
Specijalno za Politiku
Bjalistok, Poljska – Prvo beogradsko pevačko društvo, sa tradicijom od 159 godina, učestvovalo je na Festivalu srpske kulture u Bjalistoku „Vidovdan”. Na čelu društva stajali su najveći srpski muzičari, od Kornelija Stankovića, preko Davorina Jenka, Josifa Marinkovića, Svetolika Pašćana, Vojislava Ilića, Branka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Cvejića, Dimitrija Stefanovića, do Svetlane Vilić, koja danas diriguje horom vodeći ga na festivale i turneje, okupljajući članove različitih zanimanja kojima je zajednička ljubav prema muzici i pravoslavlju. Takozvano zlatno doba bilo je za vreme Stevana Mokranjca, čije su turneje predstavljale prave diplomatske poduhvate, a svaki koncert bio svojevrsna prosvetna misija. Tako je i danas, u drugačijem sastavu, ali Prvo beogradsko pevačko društvo i dalje sprovodi diplomatsko-kulturnu misiju gde god na planeti da se nađe.
Velika je odgovornost muzički predstaviti kulturu svoje zemlje u zemlji gde je čak i himna ispevana u ritmu mazurke!
Prvi koncert u Bjalistoku bio je u amfiteatru Opere i Filharmonije, koja je još u izgradnji i koja bi trebalo da počne sa radom od sledeće sezone. Prostor je akustičan, sličan jednom od onih otvorenih u okviru kairske Opere, ali tamo je temperatura četrdesetak stepeni, a ovde jedva petnaestak. Ali publika dolazi bosa, u sandalama i tankim haljinama, jer oni ovakav sunčan dan smatraju pravim letom, pošto je ovde jul najkišovitiji mesec u godini, ali i najtopliji, kada doseže dvadesetak stepeni. Uostalom, temperaturu je znatno podigao i koncert hora Prvog beogradskog pevačkog društva, kome su prethodili srdačni govori jereja Mihajla Čikvina, direktora Opere i Filharmonije Roberta Skolmovskog, vojvode Vojčeka Vidžgovskog i ambasadora Srbije Radojka Blagojevića, a naša ambasada bila je počasni pokrovitelj ovog festivala, na kome je nastupila i odlična niška muška vokalna grupa „Konstantin” i predstavljeni filmovi „Zavet” i „Maradona” Emira Kusturice i „Guča” Dušana Milića.
Program našeg hora bio je uglavnom sastavljen od duhovnih kompozicija srpskih autora u kojima je dirigentkinja Svetlana Vilić dosledno ispoštovala lepotu sporih tempa i tananih dinamičkih oscilacija, bez ikakvog iskakanja ili forsiranja glasova. Čule su se kompozicije od najstarije Stihire Svetom knezu Lazaru po hilandarskom zapisu – u maestralnom epski potresnom izvođenju basa Đorđa Tomića, nad isonom muških glasova, preko Kornelija Stankovića, sa anđeoski čistim potezima njegovog „Dostojno jest“, do savremenika Miodraga Govedarice, koji je posegnuo za lepotom homofonog saglasja. Izvedene su i numere posvećene muškom sastavu (kakav je hor i bio po osnivanju 1853. godine), do nezaobilaznog Stevana Mokranjca, najvećeg srpskog kompozitora, sa njegovim „Njest svjat“ (najlepšim stavom iz „Opela”) i predivnim kosovskim pesmama iz Osme rukoveti u kojoj se gotovo osetio miris rascvetane grane jorgovana.
Dva dana kasnije bjalistočne novine „Kurijer poranji“ su na šestoj strani pisale kako je beogradski hor oduševio njihove sugrađane, koji su ispunili veliki amfiteatralni prostor do poslednjeg mesta – čak se i stajalo, a grad ima manje od 400.000 stanovnika; u gotovo dvomilionskoj Varšavi bilo je pedesetak posetilaca. Što se publike tiče, najbrojnija je bila u Bjalistoku, najželjnija muzike u malom selu Gradecu, čije je stanovništvo 75 odsto pravoslavno, a najodabranija, sastavljena uglavnom od diplomatskih predstavnika, bila je u glavnom gradu Poljske.
Gordana Krajačić
objavljeno: 09.07.2012
