Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi su učitelji sudbonosni
I pre Miloša N. Đurića postojali su prevodi Homera i drugih helenskih klasičara, ali je on doslovno pretakao jedan jezik u drugi
Idi za svojom iskrom i nećeš pogrešiti, naziv je izložbe u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu, posvećenoj ovoga aprila Milošu N. Đuriću, legendi Beogradskog univerziteta, književniku, filozofu etičaru, helenisti, jednom od naših najboljih prevodilaca.
Autori Danica Filipović i dr Nikola Marković >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izložbu su organizovali iz ličnog fonda Miloša N. Đurića u Univerzitetskoj biblioteci, a povodom 40 godina od njegove smrti.
Izložba obuhvata lična dokumenta, kopije članaka o životu i delu Miloša N. Đurića, prepisku, profesorove radove u periodici od 1958. do 1966, strane prikaze dela Miloša N. Đurića, knjige prevoda, Đurićevu doktorsku disertaciju „Problemi filosofije kulture” iz 1929. godine, „Istoriju helenske književnosti”, „Istoriju helenske etike” i druge. Izložen je i dokument kojim je 1918. godine u Hrvatskoj bila zabranjena Đurićeva književno-filozofska studija „Smrt majke Jugovića”. Izložba je upotpunjena katalogom koji je objavio „Službeni glasnik” iz Beograda.
Početkom aprila u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” organizovano je i veče sećanja na profesora Miloša N. Đurića, a u programu su učestvovali prof. dr Miroslava Mirković, prof. dr Milena Jovanović i prof. dr Miodrag Stojanović.
„Narodne pesme bile su prve knjige koje mi je otac, učitelj, stavio u ruke. Svih onih devet knjiga znao sam napamet. Često sam se vraćao Višnjiću. Kad god sam zaželeo da osetim svu lepotu i dubinu narodnog govora. Da. Višnjić je naš Homer. Učitelj mi se zvao Markovac, bio je dobar. Mislim da su prvi učitelji sudbonosni... U šestom razredu prevodio sam već Eshilovog `Prometeja`”, reči su sećanja Miloša N. Đurića na detinjstvo.
Iz odlično priređenog kataloga izložbe saznajemo obilje podataka o Milošu N. Đuriću kao naučniku i čoveku. Rođen je 14. januara 1892. godine u Benkovcu (slavonskom). Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je u Zagrebu 1929. godine. Službu je započeo kao učitelj i profesor, predavao je i u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu. U septembru 1928. godine Miloš N. Đurić počeo je da radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Za vreme rata, okupatorske vlasti penzionisale su ga i udaljile sa Univerziteta zbog toga što je odbio da potpiše „Apel srpskom narodu”, proglas protiv komunista.
„Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kada se ponovo sretnemo?”, rekao je profesor. „Potpiši, Mišo, stradaćeš”, došapnuo mu je jedan profesor muzike. „Lako je tebi”, odgovorio je Đurić tom profesoru, „ti u nekakve diple sviraš, a ja predajem etiku”.
U koncentracionom logoru na Banjici, u koji je zatim bio poslat, najteža su mu bila jutra u kojima bi ugledao kapute koje su ostavili streljani u toku prethodnih noći. „Teško mi je bilo što moj sin, vaspitan naprednim idejama, nije znao zašto sam tamo odveden. Bilo mi je teško zbog pomisli da će on možda misliti da su me tamo odveli ne kao rodoljuba. Srećom, doznao je pravi razlog”, govorio je profesor Đurić.
U pomenutom katalogu izložbe može se pročitati i da je Rastko, svršeni maturant, sin jedinac Miloša Đurića, poginuo 8. aprila 1945. godine u Slavoniji, jurišajući na neprijateljske položaje.
„Otac je tražio po bojištu telo svog sina, ali ga nije našao. Bol za sinom učinio ga je još plemenitijim. U svojim učenicima nalazio je sinove i kćeri, u saradnicima drugove, u prijateljima braću i sestre, u patnji mudrost, u stalnom radu pobedu nad bolom.”
Upravo su jedincu Rastku posvećeni mnogi prevodi i naučni radovi Miloša N. Đurića, objašnjava Danica Filipović.
„Pored modernih filosofa i psihologa – Tagore, Djuranta, Adlera i Junga, preveo sam celog Eshila, zatim sam preveo Sofokla, Euripida, Aristofana, Ksenofonta, Platona, Aristotela, Epikura, Plutarha, Arijana, Lukijana, Longa i druge, i napisao niz studija, ogleda i rasprava o tim piscima”, govorio je Miloš Đurić.
– Đurić je objavio blizu 400 bibliografskih jedinica, radova iz oblasti klasične književnosti i filozofije, više od 10.000 stranica originalnog teksta, kaže autorka izložbe Danica Filipović, dodajući da su i pre Miloša N. Đurića postojali prevodi Homera i drugih helenskih klasičara, ali da se preokret koji je Đurić načinio sastojao u tome što je on doslovno pretakao jedan jezik u drugi, prenoseći duh originala na srpski jezik.
Posle rata, Đurić je nastavio da radi na Filozofskom fakultetu, a 1950. godine izabran je za redovnog profesora na Katedri klasične filologije. Penzionisan je 1962. godine, ali je nastavio da predaje istoriju helenske književnosti. Bio je voljeni profesor, koga su studenti od milja među sobom zvali „čika Miša”.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1955. godine, a za redovnog 1961. godine. Preminuo je 5. decembra 1967. godine.
Marina Vulićević
------------------------------------------------------
Večiti Heleni
„Najviše napora sam uložio i najviše volim svoje delo `Istorija helenske etike`, koje sam počeo još u banjičkom logoru 1941. godine. Tu sam pokazao da istorija helenske etike nije istorija minulih shvatanja sveta, života, ni izvor istorijskih saznanja, nego jedan od najmoćnijih kulturnotvornih činilaca i riznica svagda aktuelnih i životnih vrednosti. Ponekad se čini da su Heleni kao filosofi odigrali svoju ulogu, da su za svagda utonuli pod površinu vremena, ali su oni besprekidno, od vremena do vremena dobri plivači i ronioci, kao i njihov dovitljivi i snalažljivi Odisej; izlaze na svetlost ali ne da nam budu norma, nego kao što je rekao T. Zjelinski da budu seme i da izazivaju smisao za razvitak etičke svesti... Prevodi `Ilijade` i `Odiseje` moji su najveći prevodilački podvizi...”, reči su Miloša N. Đurića.
[objavljeno: 26/04/2008.]
.jpg)
