Izvor: Danas, 24.Okt.2015, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi put u istoriji PEN-a žena predsednica
Američko-meksička autorka Dženifer Klement zamenila je kanadskog pisca Džona Ralstona Sola na mestu predsednika Međunarodnog PEN-a. Ona je izabrana na nedavno održanom 81. kongresu PEN-a u Kvebeku, a u konkurenciji je bila i Vida Ognjenović, književnica, pozorišna rediteljka i predsednica Srpskog PEN centra.
- Prvi put u istoriji PEN-a imamo ženu predsednicu, a interesantno je da ni među kandidatima nije bilo muškaraca. Pet žena je bilo kandidovano, od kojih dve nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ispunile uslove. Pored Klement i mene, nominovana je bila i turska spisateljica Zejnep Oral. Američka književnica koja živi u Meksiku pobedila je većinom glasova, a ja sam bila druga na listi - istakla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u sedištu Srpskog PEN centra Vida Ognjenović.
Ona je dodala da je počela ženska era u Međunarodnom PEN-u, te da žene uživaju veliko poverenje među članovima, kao i da se od njih očekuju da uvode promene i novine u rad ove organizacije.
Srpsku delegaciju na nedavnom Kongresu PEN-a činili su i pisac i izdavač Gojko Božović i prevodilac i profesor engleske književnosti Zoran Paunović. Oni su istakli da je 81. Kongresu, koji je održan pod sloganom "Prevođenje. Stvaralaštvo. Sloboda", prisustvovalo više od 200 pisaca iz 84 centara, te da je usvojeno više od 20 rezolucija, kao i vrlo važna Deklaracija o književnom prevođenju.
- Deklaracija je kapitalni dokumenta, ne samo ovog, već nekoliko poslednjih kongresa. Prevodioci su često zanemareni, a ovaj dokument deklariše koja su to prava prevodioca u odnosu na pisca i izdavača, te šta sve treba da čini njegov etički kodeks - objasnio je Paunović.
Prema Božovićevim rečima, doneto je i nekoliko rezolucija koje se tiču zaštite malih jezika, pitanja autorskih prava u digitalnom svetu, ali iizbegličke krize, koja ostavlja dramatične posledice po azilante, zemlje koje oni napuštaju, ali i države kroz koje prolaze na svom putu.
- Bilo je reči i o situaciji na prostoru bivše Jugoslavije 20 godina nakon sukoba i rata. Svedočilo se da je stabilnost vrlo krhka, ne samo u ekonomskom smislu, te da nedavni događaji u Makedoniji ili pre toga u BiH pokazuju da lako dolazi do dramatične situacije. Zbog toga je, između ostalog, zaključeno da je neophodno obnoviti narušeno poverenje u međunarodnu zajednicu, koja je bila uključena u tadašnju situaciju na Balkanu, i koja sada treba da bude i deo procesa oporavka samog društva - napomenuo je Božović.
On je dodao i da je dramatično pogoršana situacija po pitanju medijskih sloboda u svetu, te da je poslednjih godina povećan broj pisaca i autora koji su u zatvoru zbog pisane reči.
