Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Avg.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prva knjiga o romskim glagolima

BEOGRAD - U izdanju Balkanološkog instituta SANU uskoro će biti objavljena knjiga "Poreklo i značenje romskih glagola", književnika i novinara Rajka Đurića.

"Reč je prvoj stručnoj studiji koja se bavi problemom etimologije glagola u romskom jeziku koji dosad niko u svetu nije temeljno istražio", istakao je autor u razgovoru za Tanjug.

Đurić, koji je objavio više od 30 knjiga, među kojima su "Istorija holokausta" i "Gramatika >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << romskog jezika", kaže da je uspeo da razjasni neke jezičke probleme romskog, koji su još od 18. veka zaokupljali pažnju pojedinih lingvista.

Složenim pitanjima romskog jezika bavio se otac nemačke etimologije August Fridrih Pot, predsednik Akademije nauka u Beču Franc Miklošič i profesor sanskrita u Londonu Ralf Turner, podsetio je on.

Staroindijsko poreklo glagola

"Jedno do izuzetno složenih pitanja su homonimni romski glagoli staroindijskog porekla i njihova značenja, odnosno glagoli koji su isti u izgovoru i pisanoj formi, ali različiti po značenju i etimološkom poreklu, ili, kako to lingvisti kažu, 'etimološkom gnezdu'", objasnio je Đurić.

Ilustrujući šta to znači, naveo je primer glagola acćel koji znači: stati, ćutati, dozvoliti, dopustiti, zaustaviti i objasnio da se značenja ovog i mnogih drugih glagola umnožavaju i usložnjavaju, pošto u romskom jeziku, pored aktiva i pasiva, postoji i medijum.

Mnoštvo kauzativnih glagola

Pored toga, kako je kazao, romski jezik ima kauzativne glagole kojima se saopštavaju uzroci, radnje, stanje i zbivanje.

Tako glagola kojima je u osnovi oblik del = dati ima još 18 (udarati, povrediti, teći, padati, liti, zapaliti, ući, paziti, obuzdati se, dojiti, vezati, odstraniti, odavati poštu, služiti Bogu...).

Ovaj glagol može se usložnjavati, što dalje umnožava i njegova značenja, naveo je Đurić istakavši da svi glagoli, koji u osnovi imaju oblik del, imaju i različita "etimološko gnezda" koja dosad uopšte nisu bila uočena, niti objašnjena.

Reč „ćelav" staroindijskog porekla

Poređenja radi, kako je naveo, srpska reč "ćelav" dugo se etimološki izvodila iz latinske "calvus".

Međutim, zahvaljujući nemačkim i ruskim etimolozima, utvrđeno je da je reč "ćelav" baltičko-slovenskog porekla, kao i nemačka reč "kahl", odnosno staroindiskog od korena "hal" koja je opet u vezi s romskim pridevom "halo" (ćelav), objasnio Đurić.

Nepismeni Romi, koji su iz Indije stigli na stari kontinent krajem 12. i početkom 13. veka pravilno koriste, na primer, svih 16 značenja reči "lav" (uzeti), ali bez rešenja problema homonimnih glagola, teško da to mogu oni kojima romski nije materinji jezik, naveo je on.

Bez objašnjenja homonimije glagola lako se može dospeti u semantički lavirinti koji je poznati italijanski pisac Umberto Eko opisao kao "ludački vrt", ukazao je autor. Rešenje ovog jezičkog problema ima izuzetan značaj za prevođenje na romski jezik, istakao je on podsetivši da se trenutno prevodi Jevanđelje po Marku.

Otvoriti katedre za romski jezik u Srbiji

Pored toga, važno je i za pisanje udžbenika, odnosno obrazovanje Roma i studije romskog, kao i izradu rečnika ovog jezika, rekao je Đurić i naveo da je jedini rečnik romskog čiji je autor preminuli sarajevski akademik Rade Uhlika objavljen 1983. godine.

Đurić je podsetio da u Srbiji samo 10 odsto romske dece završi osnovno obrazovanje, ali se situacija poslednjih godina brzo menjala pa sada u Vojvodini ima 36 škola u kojima romska deca uče materinji jezik.

Za očekivati je da će u dogledno vreme biti realizovan zaključak koji je Vlada Srbije usvojila u vreme kada je ministar prosvete bio Slobodan Vuksanović da u Nišu i Novom Sadu treba otvoriti katedru za romski jezik, kakve odavno postoje u Parizu, Pragu, Bukureštu, Velikom Trnovu (Bugarska) Njitri (Slovačka) i Trstu (Italija), kazao je Đurić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...