Izvor: Politika, 18.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prsten za veliku Seku
Možda su najdraže nagrade one koje dobijete od ljudi koji se najbolje razumeju u vaš posao. Tako je valjda i s glumcima, kada ih, za životno delo, njihov stalež i esnaf nagradi onim zlatnim Dobričinim prstenom. Njegov 26. vlasnik je Jelisaveta Seka Sablić, kojoj će priznanje Udruženja dramskih umetnika Srbije biti uručeno 25. januara, na pravom mestu – u Ateljeu 212, kući njenih najlepših umetničkih uspomena. Umetnica kaže da i priznanje stiže u pravo vreme: „U godinama kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mogu da ga primim srećna i s punom svešću o tome”.
Seka Sablić je od onih glumaca koji ne skupljaju dokumentaciju o sebi. Ali, njene uloge u svojim sećanjima čuva brižljivo publika, koja je s nesmanjenim žarom volela i voli njenu Olju, Kristinu, Ritu, majka Daru, Mariju Kalas i mnoge druge heroine kojima se davala s velikim žarom.
Rođena u Beogradu, Seka Sablić je još kao gimnazijalka glumila u „Dadovu”, čiji je jedan od osnivača. Glumu je diplomirala 1965. u klasi Mate Miloševića, a debitovala je u pozorištu „Boško Buha” u „Pepeljugi” Aleksandra Popovića. Uskoro postaje članica Ateljea 212, gde ostvaruje najznačajnije pozorišne uloge u predstavama „Kralj Ibi”, „Razvojni put Bore Šnajdera”, „Radovan III”... Na filmu debituje u prvencu Gordana Mihića „Vrane”, a usledili su: „Biciklisti”, „Burduš”, „Kičma”, „Leptirov oblak”, „Rad na određeno vreme”, „Maratonci trče počasni krug”...
Junakinju naše priče najčešće smo gledali u komičnim ulogama. Za Seku su to bile ozbiljne stvari koje su joj i donosile najveća priznanja.
Na pitanje gde, i danas, nalazi toliku energiju za svoju umetnost, odgovara: „U životu, kako je to rekao Branko Pleša. Uvek zahvalim sebi i Bogu što sam u snazi i što postoji ta energija u meni, što se i ljutim i radujem, što mnogo, mnogo volim svoj posao”. Ali, dodaje kako je svesna da će je i to jednoga dana napustiti: „Ostavlja me strast za ovim i onim, za putovanjima i ljubavnicima, to je prirodno, to je biologija, ali mislim da je strast za glumu ona koja te poslednja ostavlja”. Posebno joj je važno što je iza nje uvek najviše stajala publika, i pozorišna i televizijska, pred kojom ovom nagradom još jednom potvrđuje svoju visoku glumačku klasu.
I Seka Sablić je glumica kojoj se najviše sviđa njena sledeća uloga: „Što bi klinci rekli, palim se na nove uloge i uvek ih sa radošću čekam. Samo ne volim da se borim s nekim konstrukcijama, lažnim likovima i postavkama. Tada dođeš u situaciju da braniš laž umesto istine. A kada to radiš moraš da propadneš”. Nju je životno i glumačko iskustvo naučilo da se nikada ne treba unapred hvaliti: „Vreme će pokazati koliko šta vredi i šta publika prihvata”.
I na kraju „portreta”: u našem svetu scene danas je još jedan Sablić, mladi reditelj Stefan, Sekin sin.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 19/12/2010
.jpg)
