Izvor: Politika, 21.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provokativne slike u galeriji Drvengrada
Mokra Gora – Iznenađenje, zbunjenost, uzbuđenost – to su prve reakcije posetilaca sasvim neobične izložbe dela ruskog umetnika Andreja Budajeva, pod imenom „Evrozona”, koja je preksinoć otvorena u galeriji „Macola” u Drvengradu na Mećavniku.
U pitanju je postavka upečatljivih slika-postera u žanru političkog plakata, sačinjenih kompjuterskom animacijom, kao umetnikov pogled na političke teme koje se tiču srpskih nevolja, i te kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << provokativne i jasne. Tako spojem fotografija, prizora i boja, Budajev u slici „Poziv na kaznu” prikazuje Radovana Karadžića sa lisicama na rukama, koga u policijskim uniformama hapse Džordž Buš i Havijer Solana. Na susednom zidu, u delu „Ljudožderi”, za trpezom punom krvi, kraj ljudskih telesa i krvavog mesa u tanjirima slade se Tači, Solana, Kušner. Tu je i slika „Političari bez granica” sa nagom Kondolizom Rajs kraj koje omamljen sedi Džordž Buš. Zatim delo nazvano „Ekstradicija” sa prizorima Drvengrada, gde Emir Kusturica pred drvengradskim „zatvorom” zavrće ruku Bušu, dok za to vreme Karla del Ponte i Slobodan Milošević američkom predsedniku pokazuju poternicu...
– Ova izložba je poklon braći Srbima, i mislim da ove slike mogu da zavrede njihovu pažnju. Uostalom, političke prilike u Srbiji i Rusiji su slične. Oni predstavnici Evrope koji su učestvovali u provokaciji Srbije sada, konfliktom sa Gruzijom, provociraju Rusiju. Ja, dakle, ilustrujem ono što vidim, što se dešava, ništa ne dodajem – kazao je novinarima 45-godišnji umetnik iz Moskve, koji se 13 godina bavi umetnošću, a do sada je stvorio oko 500 umetničkih dela, laureat je gran prija na međunarodnom bijenalu grafike u Kalinjingradu, dok politički i socijalni plakat radi već 17 godina.
Otvarajući ovu izložbu Emir Kusturica je rekao da ove zanimljive i provokativne slike otvaraju pitanje šta se dešava sa umetnošću danas, a to čine na jedan spektakularan način.
– Ova dela imaju svoju zanimljivost u svojoj montaži i atrakciji, što vodi poreklo iz filmova Ejzenštajna, u sudaranju nekih motiva za koje normalan čovek teško može da poveruje da mogu da postoje. Ali, ono što je najzanimljivije jeste da je taj novi čovek u savremenom svetu novog paganizma, o kome govori profesor Vladeta Jerotić, sve manje spreman da konzumira divne bajke i mirise polja i livada, a sve više prizore mraka, zamašćenosti krvlju, političke supremacije. U takvom svetu argument da su oni koji njime vladaju u pravu ne potiče ni od Boga, estetike i morala, nego od tehnološkog razvoja, pa bih ja to nazvao jednim novim haj-tek paganizmom. Taj haj-tek paganizam ima na nekim od ovih slika i potresnu istorijsku dimenziju – istakao je Kusturica, dodajući da je primetno da kod ranijih izložbi u Drvengradu, bilo Voje Stanića ili drugih njemu po snazi bliskih, posetioci su rečima iskazivali stavove o viđenom. Sada svi ulaze i, iznenađeni delima Budajeva, ćute. Ta ćutnja je, po Kusturičinim rečima, znak zbunjenosti i uzbuđenosti nad činom i hrabrošću umetnika koji je ukrstio sve ove motive.
Otvaranje ove izložbe bilo je, u stvari, samo deo kulturnog programa te večeri u Drvengradu. Na platou pred crkvom Svetog Save igranjem, pevanjem i glumom predstavili su se mladi članovi ansambla muzičkog koledža „Galina Višnjevska” iz Moskve, pod upravom Jelene Tracevskaje. U zanimljivom programu punom ruskih narodnih pesama otpevali su i na srpskom i „Vostani Serbie”. Takođe, svoje juvelirsko umeće predstavile su u Drvengradu ovom prilikom monahinje manastira Manasija, koji obeležava šest vekova postojanja. One su upriličile prodajnu izložbu nakita od srebra i poludragog kamenja, koji su same napravile, a sav prihod od prodaje tih ogrlica, minđuša, narukvica ide za obnovu manastira Manasija.
B. Pejović
[objavljeno: 22/08/2008]
