Izvor: Politika, 03.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provociramo, izazivamo, informišemo
Ono što je zajedničko i što odlikuje dobar savremeni teatar jeste činjenica da je to teatar lišen iluzija, dopadljivosti, bez potrebe da publiku zavodi i zadivi
Selekciju ovogodišnjeg 46. Bitefa koji će biti održan od 12. do 22. septembra čini 13 predstava koje će izvesti umetničke trupe iz inostranstva, regiona i zemlje, a objedinjuje ih intrigantan podnaslov „Izlet u istinu”.
Tim povodom razgovarali smo sa Jelenom Kajgo, direktorkom Bitefa, o problemima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nedoumicama sa kojima su se suočavali u prethodnom periodu, ali i o aktuelnoj selekciji koju su potpisali Jovan Ćirilov i Anja Suša, osobenosti pratećih programa, ulozi Bitefa danas....
Uprkos smanjenom budžetu i finansijskim teškoćama festival neće trpeti, tvrdite, ni u jednom segmentu. Koliko je bilo teško u ovakvim okolnostima organizovati 46. Bitef?
Bilo je vrlo teško i vrlo napeto. Ovogodišnji redukovani budžet još su dodatno urušili skok evra u odnosu na dinar, kao i smanjenje nekih sponzorskih sredstava koja su stigla u poslednji čas. Suočavali smo se sa zaista velikim poteškoćama. Ipak, zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture, kao i činjenici da smo uspeli, delom uz pomoć Skupštine grada Beograda, delom sopstvenim zalaganjima da obezbedimo značajna sredstva van budžeta, Bitef će ove godine imati svoje prepoznatljivo, jako kvalitetno izdanje. Ta činjenica ipak ne uliva spokoj, jer je tendencija stalnog smanjenja novca namenjenog kulturi vrlo uznemirujuća i potire želju i mogućnost da Beograd bude ozbiljan regionalni kulturni centar. Sada je centar noćnog života. To nije loše, ali razlika je valjda jasna.
Čime i kako opravdavate ovogodišnji podnaslov „Izlet u istinu”?
Kao i uvek slogan Bitefa je provokativan i poziva na razmišljanje. Koliko smo u svakodnevnom životu zatrpani zabludama, neistinama, prividima..., i da li smo uopšte u stanju da pravimo jasnu distinkciju. Savremeno pozorište, dakle ono koje Bitef predstavlja, nije iluzionističko, lažno, konvencionalno, ono pogađa u mesta sa kojih se skreće pogled, govori o stvarima koje se guraju pod tepih. Drugim rečima, ono je hrabro, angažovano, kritično. Koliko smo spremni da prihvatimo istinu koju nam nude pozorišni autori i šta smo u mogućnosti da učinimo sa tim saznanjima, to je pitanje koje ostaje otvoreno.
Koji je zajednički imenitelj ovih predstava?
Zajedničko im je to što beže od stereotipa, konvencija, površnosti, i što se bave stvarima koje su nam zaista važne. Takođe, ove godine imaćemo dosta predstava koje se odvijaju u nepozorišnim prostorima, u Istorijskom muzeju Srbije, u Franjevačkom samostanu u Zemunu, u galeriji, imamo čak predstavu koja se odvija u jednom stanu. Odavno pozorištu nije neophodna scena, i ono stalno iznova dokazuje svoju vitalnost i otvorenost.
Da li očekujete da će ovogodišnji program izazvati polemike, oprečne komentare, pozorišne nedoumice?
Iako se na početku svakog Bitefa složimo da je selekcija jako kvalitetna, uvek smo spremni na kritike, drugačija mišljenja, nerazumevanje... Najčešće, jedan broj ljudi oštro kritikuje ono što drugi deo publike smatra najboljim. To je deo Bitefa, tako je uvek bilo, i tako verovatno i treba da bude. Volim onu rečenicu Mire Trailović: „Kada prestanu da nas kritikuju sa Bitefom je gotovo”. Mnogo istine ima u tome. Ipak, važno je da su predstave pune, da karte planu, i važno je da ljudi, čak i ako im se neka predstava ne dopadne, mogu da steknu uvid u ono najcenjenije na svetskoj avangardnoj pozorišnoj sceni. To ostavlja traga, i često godinama kasnije publika se seća nekih važnih predstava sa Bitefa.
Publici će biti predstavljeni i zanimljivi prateći programi, među njima i tradicionalni „Bitef na filmu” koji će biti posvećen diktatorima. Šta biste posebno najavili?
Ove godine u saradnji sa Francuskim institutom i Jugoslovenskim dramskim pozorištem organizujemo Teatroskop, pozorišni projekat koji će okupiti pedeset gostiju iz Francuske i iz našeg šireg regiona. Oni će biti gosti na delu selekcije koji zovemo „Region u fokusu”, i biće u prilici da vide brojna domaća ostvarenja, čime se na dobar način prezentuje domaće pozorišno stvaralaštvo. Bitef je tako recimo lansirao Miloša Lolića, koji sada sa velikim uspehom režira u Nemačkoj i čiju ćemo predstavu u produkciji pozorišta iz Minhena videti na festivalu. Još jedna zanimljiva diskusija biće organizovana u okviru pratećih programa, a to je okrugli sto pod nazivom „Pozorište i tržište”, koji će preispitati poziciju umetnosti u ambijentu neoliberalnog kapitalizma. U tim novim društvenim mehanizmima u kojima je profit imperativ, razni oblici umetnosti, takozvane kulturne industrije, dizajn, muzička industrija i slično, još nekako i mogu opstati na tržištu bez pomoći države, ali visoka, elitna kultura, teško. Ta se činjenica ne sme ignorisati.
Bitef je institucija od koje se mnogo očekuje. Koliko se i da li se njegova uloga promenila danas?
Mnogo toga se promenilo od kada je osnovan Bitef. Država u kojoj živimo promenila je granice i ime nekoliko puta, promenio se politički sistem, svet se promenio..., stvorila se čitava mreža novih evropskih festivala, to čuveno pozorišno „tržište”, a nažalost na tom tržištu ste veliki onoliko koliko vam je veliki budžet. Ali suštinski Bitef je očuvao svoj ugled u svetu i nije promenio svoju misiju. Da izaziva, provocira, fascinira..., i naravno informiše.
Kojim putem danas ide savremeni teatar?
Savremeni teatar se danas razvija u raznim pravcima, tu je dokumentarno pozorište, antidramsko, blisko formi performansa, pozorište bez kostima, bez scenografije, čak i bez izvođača, kakvo smo videli kod Gebelsa. Razni su pokušaji teatra da sam sebe dekonstruiše, redefiniše, reformiše... Ali ono što je zajedničko i što odlikuje dobar savremeni teatar jeste činjenica da je to teatar lišen iluzija, lišen dopadljivosti, bez potrebe da publiku zavodi i zadivi. Već sa potrebom da je zamisli, zapita i neprestano intelektualno iskušava.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 04.09.2012.
