Izvor: Blic, 23.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protrešću Holivud
Protrešću Holivud
Sem Rokvel dočekao nas je u svom skupocenom stanu na Menhetnu u bade-mantilu i papučama – belim, paperjastim papučama sa ružičastim Plejboj zekom prišivenim na gornjem delu. Ova blaga crta ludila, toliko svojstvena Rokvelu, udružena sa dvosmislenošću u potpunosti oličava njegov karakter, kako ispred tako i iza kamera. 'Ja nisam ‘pravolinijski’ momak,' kaže, neodređeno gledajući u pravcu svojih stopala. 'Ja sam,' nastavlja, 'malo pomeren, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne u velikoj meri. Često mislim da sam ja zapravo normalan a da su svi drugi pomalo čudni.' Bio pri sebi ili ne, ali ovaj nesvakidašnji 34-godišnji glumac upravo proživljava svojih '15 minuta slave'. Na tu priliku čekao je godinama, radeći po kafićima i usavršavajući svoju veštinu u komadima na off-Brodveju. Od gomile nezavisnih filmova, preko dve uloge negativca u uvek nezgodnim 'blokbasterima' ('Zelena milja' i 'Čarlijevi anđeli'), konačno je mogao da se oproba i u jednoj vodećoj ulozi. Šansa za to ukazala mu se na snimanju rediteljskog debija Džordža Klunija, 'Ispovesti opasnog uma', premijerno prikazanog početkom godine, koji je oduševio kritiku. Potom je 'zapao za oko' i Ridliju Skotu, koji ga je odabrao za partnera Nikolasa Kejdža u komediji 'Prevaranti'.
Rokvel predstavlja čudan splet krajnosti: izlazi sa starletama, druži se sa nezaposlenim glumcima sa Menhetna, ali se isto tako prijatno oseća i u društvu njihovih holivudskih kolega. 'Volim loše momke i devojke, ljude koji su čudni i mračni,' kaže Sem. 'Oni mi jednostavno deluju pametnije, kao da imaju treće oko.' To je način života koji se Rokvelu nametnuo sam od sebe - oba roditelja bila su glumci i on je u ranoj mladosti večeri provodio u sumornim pozorištima, tumarajući iza kulisa među polugolim ženama – iskustvo koje mu je pomoglo u oblikovanju sopstvenih izbora. 'Osećam se kao da sam u neku ruku oguglao na sve i svašta tako da me privlače samo ekscentrične uloge. Obično je mnogo zabavnije igrati ludaka – one likove koji čitavom svetu kažu ‘J.... se!’'. U svojim prvim filmskim ulogama sredinom devedesetih Rokvel je igrao društvene izgnanike koji žive u prikolicama u šumi. Ali umesto da ih to uznemiruje, Rokvelovi zatucani likovi odisali su neuobičajenom senzualnošću i mladi glumac brzo je postao oličenje ženskih fantazija. Rokvel, međutim, ne voli da priča o tome. 'Ja nisam seks simbol,' kaže i odmah skreće na drugu temu. 'Ja sam samo karakterni glumac koji ponekad dobije glavnu ulogu.'
Ali, iako se nalazi na samoj ivici planetarnog uspeha, Sem nije siguran da isti zaista i priželjkuje. 'Video sam pravu slavu i, kad malo bolje razmislim, ipak ne bih želeo da budem toliko poznat. Nije to lak život, prilično je žestok. Osećaš se kao životinja u zoološkom vrtu. Preko noći od posmatrača postaneš onaj koga proučavaju.'
Kako sada stvari stoje, Rokvel je više nego zadovoljan svojim odnosom sa Holivudom – dovoljno je poznat da otvori vrata ali ne toliko da se ona za njim zalupe i 'progutaju ga'. Malo je verovatno da će u bližoj budućnosti pristajati na iznuđene izbore i biti uhvaćen u holivudsku zamku 'karakternog etiketiranja'. 'Želim da radim apsolutno sve što mogu. I da ih sve malo protresem.' Izgovorivši to on ustaje i počinje da igra svoj mali ples, sa sve pufnastim papučama na nogama.
M. K.
