Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv Predloga zakona o kinematografiji
Član 18 u direktnoj je suprotnosti sa članom 34 Zakona o radiodifuziji i Medijskom strategijom, ističu u RRA, sa čim se ne slažu filmski radnici
Dugoočekivani zakon o kinematografiji najzad je na dnevnom redu u Skupštini Srbije, na osnovu Predloga koji je Vlada usvojila 8. decembra i uputila parlamentu. Međutim, iako se na njega čeka godinama, kako bi zamenio postojeći iz 1991, Republička radiodifuzna agencija (RRA) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozivaju da se Predlog ne usvoji, što su podržali i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Udruženje novinara Srbije (UNS).
Osnovni problem jeste što se Predlogom predviđa da se za kinematografiju izdvaja 20 odsto sredstava koja naplaćuje RRA i 10 odsto sredstava koja naplaćuje Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL).
Prema Predlogu zakona, Filmski centar Srbije (FCS) sprovodiće konkurse za sufinansiranje filmova, a pored budžeta predlogom su predviđeni izvori sredstava za konkurse i funkcionisanje Filmskog fonda Srbije i od pretplate za RTS, naknade koju emiteri plaćaju RRA i naknade koju javni telekomunikacioni operatori plaćaju RATEL-u.
Savet RRA upozorava da bi primena ove odredbe Predloga zakona ugrozila dalji rad ovog nezavisnog regulatornog tela.
– Predlog će imati negativne posledice po funkcionisanje RRA. Član 18 Predloga zakona o kinematografiji u direktnoj je suprotnosti sa članom 34 Zakona o radiodifuziji i Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. (Medijskom strategijom), koju je Vlada usvojila – kaže za naš list Srboljub Bogdanović, portparol RRA, i dodaje da ova agencija nije konslutovana pre izrade Predloga.
U saopštenju RRA ističe se da ova agencija suficit uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o radiodifuziji. Savet RRA upozorava da bi donošenjem zakona o kinematografiji koji predviđa bilo kakav oblik obaveze uplate sredstava od te agencije bilo kome, osim budžetu, dovelo do sukoba dva zakona.
Sa ovim se ne slaže reditelj Boban Skerlić, predsednik Udruženja filmskih reditelja Srbije, koji je učestvovao u izradi Predloga.
– Izdvajanje sredstava predviđenih Predlogom ne predstavlja dodatni namet na medije. Samo je pitanje kuda se usmeravaju sredstva, a Predlogom bi umesto u budžet novac bio uplaćivan FCS-u – ističe Skerlić i dodaje da je Predlog rezultat rada nekoliko timova tokom sedam-osam godina, u kojem je najzad uspostavljen konsenzus među filmskim radnicima u Srbiji.
Predsednik UO FCS-a Darko Bajić, koji je kao i Skerlić radio na izradi Predloga, juče nije bio dostupan za komentar jer je na službenom putu u Zagrebu.
U ANEM-u smatraju da bi usvajanje ovog predloga, bez analize uticaja koji bi on mogao da ima na finansiranje rada nezavisnih regulatornih tela i na sektore radiodifuzije i elektronskih komunikacija u Srbiji, bilo krajnje opasno. „ Već godinama ANEM insistira da se iznosi naknada koje elektronski mediji plaćaju agencijama svedu na nivo pokrivanja opravdanih troškova regulacije. Svaki drugi namet na elektronske medije, koji bi prevazilazio te potrebe i osiromašene elektronske medije gura u propast, a javnost u Srbiji u medijski mrak”, navedeno je u saopštenju.
– U krajnjem slučaju, da li će predlog biti usvojen ili ne, zavisiće od podizanja ruku 250 poslanika – zaključuje Boban Skerlić.
Glasanje o Predlogu zakona o kinematografiji, očekuje se u narednih desetak dana.
I. Aranđelović
objavljeno: 17.12.2011
