Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prosveta" dobila novog direktora
Zorica Mijić još uvek nije zvanično proglašena za prvog čoveka ove izdavačke kuće jer, po zakonu, žalbeni rok traje osam dana
Upravni odbor beogradske "Prosvete" doneo je odluku da novi direktor ove izdavačke kuće bude Zorica Mijić, pravnica i bivša direktorka pančevačke fabrike sijalica "Tesla", "ekspert za preduzeća sa negativnim kapitalom". Zorica Mijić je izabrana između kandidata: Ljiljane Šop, Aleksandra Jugovića i Miroljuba Jokovića, a izbor znači početak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u okviru predstojećih promena – privatizacije i prodaje, u ovoj izdavačkoj kući koja nastavlja tradiciju Izdavačke knjižarnice Gece Kona još od 1901. godine.
Kako saznajemo od predsednika Upravnog odbora "Prosvete" i šefa Sektora za razvoj malih i srednjih preduzeća u Ministarstvu privrede Đure Krompića, Zorica Mijić još nije zvanično proglašena za direktora "Prosvete" jer, po zakonu, žalbeni rok traje osam dana. Ako žalbeni rok protekne bez prigovora, već sredinom sledeće nedelje Zorica Mijić biće zvanično imenovana za generalnu direktorku "Prosvete". Ukoliko žalbi ipak bude, saznajemo od našeg sagovornika, Skupština preduzeća nadležna je za rešavanje po žalbenom postupku.
O načinu izbora Zorice Mijić Đura Krompić kaže da nije bilo reči o klasičnom nadglasavanju i da je odluka doneta demokratskim dijalogom članova Upravnog odbora, a ono što je najvažnije jeste da se rukovodilo principom da direktor nije "usamljen na svom tronu".
– Mi se nećemo uplitati, jer naš posao nije da arbitriramo u ime države koja u "Prosveti" ima 98 odsto kapitala, već da omogućimo što bolje uslove za menadžerski tim. Ovakvom izboru direktora pristupili smo upravo zbog onog najvažnijeg, menadžerskog, dela koji treba da bude najvažniji u preduzeću. Naš koncept nije da jedna ličnost bude "zvezda večeri", već da to bude timski rad, pa će tako direktorka u svom stalnom operativnom sastavu imati nekoliko stručnjaka koji će se baviti samo stručnim delom rada u preduzeću. Smatramo da je timski rad jedini koji može da oporavi "Prosvetu", a zaposleni, pre svega, treba da prepoznaju zajednički interes u dobrom poslovanju firme, kaže Krompić, dodajući:
– Zaposlene jednostavno treba sudbinski vezati za rezultate poslovanja i njihova motivisanost mora biti pobuđena na sve moguće načine. Rešenje može da bude i smanjenje broja zaposlenih kroz određene socijalne programe koji se primenjuju u svakom preduzeću koje se privatizuje, a pristupa se i otpustu dugova.
O složenom procesu privatizacije "Prosvete" Đura Krompić kaže:
– Posao nas trojice, koje je vlada postavila u "Prosvetu", je da taj proces bude obavljen u što kraćem roku. Interni je cilj da do kraja ove godine dovedemo sve parametre u jedan idealni sklop, i da onda započnemo završnu fazu privatizacije. Očekujemo da će na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga "Prosveta" imati uspeha, i da će uz novi pristup tržišnoj ekonomiji unaprediti prodaju. Tako planiramo da već u prvom kvartalu sledeće godine "Prosveta" bude dovoljno snažna da samostalno istupi na tržištu.
Prema Krompićevim rečima o dosadašnjem neuspešnom poslovanju u "Prosveti" govori i podatak da su i sami njeni akcionari imali malo poverenja u svoje preduzeće i da su u dva kruga privatizacije kupili samo dva odsto akcija. "Zanimljivo je da mi koji smo došli sa strane imamo daleko više poverenja u `Prosvetu` nego oni koji su je godinama gradili", objašnjava Krompić.
Postojanje više od jednog sindikata u "Prosveti", njihovo stalno gloženje između sebe i ustremljenost na promenu direktora i Upravnog odbora Đura Krompić objašnjava kao opštu priču naše istorije:
– U svetu sindikati se bore samo za jednu jedinu stvar, a to su prava njihovih članova. Naši sindikati su zaboravili da nisu deo Socijalističkog saveza radnog naroda i ne treba da brane vlast od radnika, već upravo obrnuto. Svoje članove zaštitiće, pre svega, ukoliko ih upute u to šta znači vlasnička transformacija, šta znači akcija i kako se njom kontroliše budućnost preduzeća i vlastita budućnost.
Đura Krompić ističe dosadašnji nesumnjivi renome "Prosvete", koji prodajom ne sme biti ugrožen:
– "Prosveta" kao gigant ima benificiju koju manji izdavači nemaju a koja, osim komercijalnog dela, može da ima obrazovnu i edukativnu ulogu, i da u budućnosti teži održavanju barem postojećeg nivoa edukacije čitalaca. "Prosveta" mora da kreira standarde, ne sme da se povlači ka tuđim merilima. Mora da bude centar i "šampion" oko koga se vrte drugi izdavači. I to je sigurno ono što će budući vlasnik uraditi.
--------------------------------------------------------------------------
Nova komunikacija sa čitaocima
U ovom trenutku Krompić izdvaja prevashodni cilj postavljanja "Prosvete" na čvrst oslonac, kako bi na tržištu vratila bar deo "kolača" koji je imala i izgubila.
– Dva puta vam više vremena treba da povratite ono što ste nekada imali. To znači kompletno pristupiti novoj ideologiji komunikacije sa čitaocima. Ne sme se čekati u prodavnici ili kancelariji na slučajne prolaznike, tražnja se mora aktivno kreirati, provocirati čula čitalaca. Internet mora da uđe u svest i podsvest jednog izdavača, a mesta masovnog okupljanja čitalaca i mega centri cilj su komercijalne mreže izdavačke kuće. Upravni odbor stimulisaće kod svakog menadžera u "Prosveti" novi i kreativni pristup tržištu, a neprodate knjige koje stoje po magacinima, opet će po zakonima tržišta, dobiti najbolju moguću cenu, makar i po ceni štampanja, objašnjava naš sagovornik.
Marina Vulićević
[objavljeno: 29.08.2007.]
