Izvor: Blic, 13.Maj.2015, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosveta: Knjižara “Danilo Kiš” mora da bude iseljena do kraja maja
U ovoj godini navršava se osam decenija od rođenja velikog pisca Danila Kiša i kako stoji u saopštenju “Prosvete”, knjižara na Terazijama, koja nosi njegovo ime biće zatvorena, a bila je kultno mesto pisane reči više od šest decenija.
U saopštenju “Prosvete” se navodi da ova knjižara “do kraja maja mora” da se iseli sa adrese na kojoj je postojala više od 60 godina”.
Razlog je, kako se navodi, “vraćanja zgrade nekadašnjim vlasnicima”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U saopštenju se navodi da je Zgrada na Terazijama 16, u čijem je prizemlju i knjižara, u postupku restitucije vraćena vlasniku, koji živi u SAD.
“To je, međutim, moglo da se odloži na određeno vreme, a razlog zašto to nije učinjeno glavni krivac je bivši vlasnik “Prosvete” Dejan Pantović, koji je za kratko vreme rasprodao sve što se rasprodati moglo, i napravio dugove koje više niko nije mogao da vrati.”, kažu u “Prosveti”.
Odmah po preuzimanju “Prosvete”, kaže se u saopštenju, Pantović, kao novi vlasnik, je od 2009, prestao da plaća kiriju gradu, koja je mesečno iznosila 168.000 dinara.
“Za zakupninu nije davao ni dinara pune dve godine, a kada je 2011. “Prosveta” vraćena državi, taj dug je astronomski narastao jer je samo mesečna kamata iznosila 165.000 dinara.
Kuća to nije mogla da izmiri jer je mesečni dug bio 330.000 dinara.
Tako sada ukupan dug za “Kiša” iznosi 23 miliona i 200.000 dinara.
Da je bivši “gazda” redovno plaćao ono što mu je zakon nalagao, grad bi verovatno imao drugačiji odnos prema “Prosveti”, odnosno knjižari “Danilo Kiš” i možda bi tražio produžetak za iseljenje, što je zakonom bilo moguće.”
U “Prosveti” napominju da se sve ovo dešava uoči druge privatizacije te izdavačke kuće, a nestankom “Kiša” otvara se mogućnost finansijskog urušavanja “Prosvete”.
"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti"
Danilo Kiš
Naime, kako kako stoji u saopštenju, knjižara “Kiš” mesečno donosi od 25 do 30 odsto ukupnog prihoda “Prosvete”, koja je u poslednje vreme stala na noge i uspevala da izmiri sve troškove prema zaposlenima, državi i dobavljačima, odnosno izdavačima.
U saopštenju je navedeno da bi gubitak knjižare na Terazijama bilo moguće nadoknaditi.
U tom smislu “Prosveta” je predložila upravi Gradu Beogradu da im dodeli odgovarajući prostor u centru grada, gde bi se preselila knjižara sa imenom Danila Kiša.
Međutim, kako kažu, odgovora od nadlećžnih u gradskoj upravi nema.
U saopštenju se kaže i da IP “Prosveta” trenutno čeka na svoju drugu privatizaciju i da je prodaja trebalo da se završi ovog proleća, ali je rok iz nepoznatih razloga odložen do kraja godine.
“Želeći da izbegne sudbinu iz bliske prošlosti, generalni direktor “Prosvete” Dragan Milenković je nadležnima predložio tri rešenja.
Najpre, da država ne prodaje svih svojih 70 odsto akcija već 35 i tako uz akcionare ostane manjinski vlasnik.
Pritom da se nekretnine (knjižara na Kopaoniku koja vredi 150.000 evra, kao i prostorije od 80 kvadrata u Vojvode Milenka) prodaju i tako izmiri dug prema privatnim licima.
Drugo rešenje je da se ujedine “Prosveta” i “Rad”, koji je takođe pred prodajom, u zajedničko izdavačko preduzeće koje bi pripalo državi i malim akcionarima.
U “Radu” tu ideju svojski podržavaju.
Treći predlog je da se cela “Prosveta”, kao i njena knjižara „Geca Kon“ u Knez Mihailovoj ulici, proglasi kulturnim dobrom”, kaže se u saopštenju.
In memoriam knjižari “Danilo Kiš”
Kada bi trebalo napisati In memorijam za kultno mesto kakvo je bilo knjižara “Danilo Kiš” onda bi se , između ostalog, svakako prisetili da je to bilo mesto gde se, u svoje vreme, skoro svakodnevno mogao sresti naš čuveni nobelovac Ivo Andrić. Knjižara se nalazila na ruti njegovih šetnji i on je u nju svraćao veoma često kako bi sa tadašnjim upravnikom Aleksandrom Acom Konstantinovićem razgovarao, popio kafu ili samo pročitao novine. I mnogi drugi pisci su se u ovoj “Prosvetinoj” knjižari osećali kao kod kuće, pa su redovni posetioci bili i Brako Ćopić, Dušan Baranin, filozof Branislav Petronijević...
