Izvor: Arte, 25.Jan.2021, 11:21
Prostor. Godina iza nas.
Od ponedeljka, 25. januara, Galerija B2 otvara izložbu kojom rezimira prethodnu godinu. Postavka pod nazivom "Prostor. Godina iza nas" obuhvata dela šest autora koji su izlagali u drugoj izlagačkoj godini.
Ovom izložbom galerija rezimira i obeležava drugu godišnjicu postojanja na beogradskoj likovnoj sceni. Obzirom na epidemiološke mere, ovog puta neće biti klasičnog otvaranja, a izložba traje do 20. februara.
Umetnost kao izraz kreativne volje pojedinca podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte << stvaralački rad i težnju ka potpunoj ličnosti, punom životu. Da bi se određeni predmet posmatrao kao estetski on mora biti intimno usvojen i proživljen. U svemu tome kultura predstavlja nužnu komponentu, okvir za poimanje umetničkog dela. Tokom ove godine pokušali smo da kroz narativ prostora približimo publici rad šest autora.
Program smo započeli sa izložbom dela Vesne Golubović, a cela postavka organizovana je u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda. Polazeći od stava da se njena umetnost razvija u određenoj tački u okviru vremenskog kontinuma "Odakle i kuda", gde su slike "primarne, poput umetnosti monaha, a svaki potez kičice gotovo disaj, dubok, zvonak i čist". Ta tačka na vremenskom kontinumu je tačka gde se pokreće "razgovor sa večnošću". Čini se da umetnost nastaje u jednom specifičnom prostoru. Taj prostor nije samo bitan kao element slike koji je stvoren pomoću vizuelnih elemenata na osnovu kojih osećamo taj prostor. Ovde govorimo o kreativnom prostoru, prostoru gde konačno samostalno donosimo odluke, bez premišljanja da li smo načinili dobar izbor. To je prostor lične autonomije, nadahnuća, slobode za. Gde je naša volja podređena unutrašnjem principu.
Kako se dolazi do jednog takvog prostora? Minimalističke koncepcije smatraju da se umetnički rad dešava kroz redukciju i ponavljanje. Ukida se bilo kakva naracija i asocijacija na svet koji nas okružuje. Cilj je da se dokuči red, jednostavnost i harmonija. Da se kreira jedan novi prostor jednostavniji od svakodnevice koji se predaje posmatraču čiji estetski doživljaj proizilazi iz ispunjavanjem tog prostora sopstvenim predstavama. Veljko Vujačić sa izložbom "Bez naziva" uvodi nas u svet ove struje apstraktnog slikarstva gde se udaljavamo u potpunosti od predmetnog. Umesto predmetnog uspostavlja se takozvana struktura ili mreža, niz bojenih slojeva, kao regulator onog što se dešava u bojenom polju. Njegovu strukturu čine pravilno islikani slojevi slike, sa vertikalnim ili horizontalnim trakama, sa ponavljanjem, čine da slika ima svojstva niza, serije, ritma variranja sličnih, ali ne i identičnih jedinica u bojenom polju. Cilj je da se stvori snažan utisak kod posmatrača kroz monumentalnost, jednostavnost i tišinu kojima pulsiraju njegova dela. Njegov odnos prema formi i minimalistička rešenja bojenog polja pokazuju harmoniju jednog prostora u kom posmatrač može da traži slobodu i gde konačno može doći do ravnoteže.
"Bauk kruži Evropom" izložba Sandre Malić i Stanka Crnobrnje koja je nastala u jeku pandemije ukazala je na načine kako sačuvati harmoniju i ravnotežu prostora. Naziv izložbe sugeriše da stanje straha nije originalna pojava 2020. godine i da je moguće rešenje upravo njegovo kanalisanje. Asocijacija na taj strah je rad sa motivom vakcinisane krave, rad koji imao centralno mesto u okviru postavke. Sa druge strane, ponudili su rešenje kroz stvaranje serije radova čije je osnovni element patern koga karakteriše jedna vrsta zakonitog ponavljanja. Ta mustra usled ponavljanja nam uliva osećaj sigurnosti dok posmatramo delo. Drugi bitan element za kanalisanje straha i očuvanje ravnoteže prostora upravo su nazivi dela. Svaki naziv je i jedna vrsta uputstva kako prevazići strah i kanalisati ga u jednom kreativnom smislu.
Ekspresivne apstrakcije zasnivaju se na potezu, ekspresiji autora. Taj potez predstavlja određenu reakciju umetnika odnosno njegov lični stav. Na izložbi "Pogled u nedogled" Saše Pančića, kompozicije nisu primeri ekspresivne apstrakcije u istorijskom smislu, jer su građene u kroz dva procesa. Prvi označava neku vrstu podslikavanja, stvaranje prostora za izvođenje jedne vrste slikarske akcije. Dokj drugi proces, deluje kao gest, ali gest proizilazi iz prvog procesa. On je posledica prethodno stvaranog prostora za tu akciju i ne može se razdvojiti od nje. Kao oblik radnje na osnovnu prethodno stečenog iskustva. "Pančić slikama izražava svoju unutrašnju introspekciju, svojevrsnu inventuru lične duševne higijene što u sprezi s njegovom konstruktivnom kreativnom sopstvenošću rezultira radovima koje istovremeno posmatramo kao materijalnu i duhovnu činjenicu, a po svom credu zazivaju etičnost i moral; jednom rečju - umetnost."
"Prostor-strukture", izložba Rade Selaković govori o promeni vizuelnog izraza autorke. Do te promene dolazi početkom devedesetih godina. Od ženskih figura do geometrijski, apstraktnih formi dolazi "kao neminovnost razvoja u predstavljanju višeg nivoa shvatanja sveta i ekspliciranja sadržajnijeg odnosa prema čoveku/biću." Kao razlika između mišljenja i znanja. Da se "iza vidljivog krije neuporedivo kompleksniji svet mentalnih odnosa. Upravo taj postulat bio je okvir da, kako je sama rekla, krene ka “višim sferama i višem nivou razmišljanja i uosećavanja” (...) Obzirom da je motiv tela nosio preveliku simboličku vrednost, autorka otvara jedan novi prostor za "komunikacijsku sintaksu, na kojoj će bazirati svoje kasnije stvaralaštvo – uodnošavanje emocije i energije kao primarnih pokretačkih elemenata sveta. Intelekt je u tom odnosu korektivni faktor, najviša instanca spoznaje." Čini se da se prostor može promeniti ako dođe do promene njegovih struktura, odnosno da u tom momentu dolazi do razvoja svesti koja nam omogućava kretanje ka višem nivou saosećanja, razmišljanja.
Sloboda je pretpostavka svakog razvoja, stvaranja i humanizma. Ne postoji nikakva kontradikcija između nje i umetnosti. Obzirom da umetnost pripada kulturi možemo reći da je to sklop iz koga proizilazi umetničko delo ali i njegovo "čitanje". "Mnoge deformacije savremenog sveta osvetlile su da bez kulture nema humanizma (i obrnuto), a da bez humanizma nema stvarne ljudske istorije."Francuski pisac i intelektualac Andre Malro je rekao: „Umetnost nije ukras dokolice, ona je teško osvajanje, jedna od odlučujućih odbrana čoveka od sudbine... umetnost je antisudbina“.
