Izvor: B92, 17.Dec.2013, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Prošlost" od 19. decembra u bioskopima

Sa Kanskog festivala i Festivala autorskog filma “Prošlost” stiže na redovan repertoar. Ostvarenje nagrađivanog reditelja Ašgara Farhadija u kome glavnu ulogu igra dobitnica Zlatne palme Berenis Bežo na redovnom bioskopskom repertoaru naći će se od 19. decembra.

“Prošlost”, novi film iranskog reditelja Ašgara Farhadija, dobitnika Oskara i Zlatnog medveda 2011. godine za film “Razvod: Nader i Simin”, na redovan bioskopski repertoar stiže 19. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << decembra.

Premijerno prikazan kod nas na nedavno završenom, 19. Festivalu autorskog filma, “Prošlost” prikazuje emotivnu priču o čoveku iz Irana, Ahmedu, koji odlaze u Iran, svoju domovinu, napušta ženu i dve ćerke.

Nakon četiri godine vraća se u Pariz da zvanično okonča brak sa svojom ženom. Saznaje da je ona sada u vezi sa drugim čovekom, i da želi da se uda.

Ali priča se komplikuje činjenicom da njihova starija ćerka ne odobrava majčinu novu vezu. Ahmed neminovno iznova postaje deo njihovih života.

Odluka žirija da Zlatnom palmom na 66. Kanskom festivalu za najbolju žensku ulogu nagradi francusku glumicu Berenis Bežo za izvanrednu i veoma složenu ulogu Mari, rastrzane mlade majke i žene, dočekana je gromkim aplauzom, upućenim zapravo i iranskom scenaristi i reditelju Ašgaru Farhadiju, koji je izvanredno režirao ovaj francuski film.

Berenis Bežo o filmu i svojoj ulozi kaže: “Čitav film, a ne samo lik Mari tako je daleko od mog života i od moje svakodnevice, ali je veoma zanimljivo i izazovno igrati nekoga ko vam je sušta suprotnost”.

Bežo napominje da proces rada nije bio jednostavan, a jedan od razloga je bio taj što reditelj ne govori francuski, pa je prisustvo prevodioca bilo neophodno.

U filmu “Prošlost” Farhadija zanimaju teme, koje je i ranije obrađivao: par u konfliktu, uloga dece u sukobu, dijalozi kao građa za ispitivanje etičkih dilema koje proističu iz situacija. Mesto dešavanja pomereno je iz Teherana u Pariz, ali Francuska u Farhadijevoj interpretaciji ne razlikuje se mnogo od Irana.

Priča o emotivnoj borbi i bračnom kolapsu dešava se u specifičnom socioekonomskom kontekstu: kroz intimne detalje o životu jednog bivšeg ljubavnog para vide se svi problemi doseljeničke zajednice koja se bori da preživi u stranoj zemlji. Farhadi ispituje sve nijanse osećanja i reči koje se razmenjuju između parova i njihove dece.

Nastavak na B92...

DANuBeogradu.rs: Prošlost u bioskopima od 19. decembra