Izvor: Politika, 29.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prokletstvo avarskog pojasa
Muzej Srema obratio se novom srpskom ministru kulture molbom da sprovede odluku Vrhovnog suda Srbije o vraćanju zlatnog avarskog pojasa Sremskoj Mitrovici
Sremska Mitrovica – Narod kaže da je zlato prokleto, ali u slučaju zlatnog avarskog pojasa ne padaju glave već poverenje među uglednim ustanovama. Između oduvek dobrih saradnika i prijatelja, Muzeja Srema i Narodnog muzeja u Beogradu, isprečio se zlatni avarski pojas, pronađen u Sremu pre petnaest godina. Obe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustanove poručuju javnosti da je sve između njih u redu, osim ovog slučaja, ali malo ko u to veruje, bar dok se slučaj ne okonča.
Muzej Srema obratio se novom srpskom ministru kulture sa molbom da sprovede odluku Vrhovnog suda Srbije o vraćanju zlatnog avarskog pojasa Sremskoj Mitrovici. Odluku je mogao da sprovede i prethodni ministar, jer ga je odluka Vrhovnog suda Srbije s kraja prošle godine zatekla na funkciji, a mogao je da je sprovede i Narodni muzej, ali mu se ovo nije radilo bez naredbe novog ministra. Tako se kontroverzna afera još održava u životu, i podstiče fantastične sumnje o bezbednosti jednog od najvrednijih antičkih predmeta na planeti.
Podsećanja radi, zlatni avarski pojas pokrenuo je 1992. godine pravu "zlatnu groznicu" u Sremu. Pronašli su ga Slavko i Bogdan Kozak negde na tromeđi sremskih sela Čalma, Divoš i Bingula. Oni su pojas predali Mitketu Simeonovskom iz Beograda za dalju prodaju. Za dragocenost, čija vrednost novcem ne može da se izrazi, tražili su od Simeonovskog skromnih 320.000 nemačkih maraka, ali su se "sreli" kod sume od 120.000 maraka. Otkriveni su pre nego što je Simeonovski stigao da posreduje u prodaji, pa niko od njih nije ništa naplatio, osim što su u aferi dobili centralno mesto.
Odlukom opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici zlatni avarski pojas dodeljen je na čuvanje Muzeju Srema. Pojas ima 11 elemenata, ukrašenih dragim i poludragim kamenjem. Svi elementi zajedno teže skoro jedan kilogram, ali neprocenjivost njihove vrednosti nije u zlatu već u starini i vrhunskom umeću izrade. Akademik Vladislav Popović napisao je da ovaj predmet po finoći izrade daleko nadmašuje savremene predmete sličnog karaktera.
O zlatnom avarskom pojasu dr Ivana Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu napisala je knjigu koju i laici i naučnici čitaju sa uzbuđenjem. Prema preovlađujućem uverenju naučnika, bogato dekorisane pojasne garniture od zlata nosile su među Avarima osobe najvišeg ranga. Broj pseudokopči na ovim garniturama bio je u tesnoj vezi sa položajem vlasnika, a u kakvoj vezi – to još nije precizno zaključeno. Pojas od jedanaest elemenata, prema Ivani Popović, mogao je, što još nije dokazano, da pripada ili kaganu Bajanu ili njegovom starijem sinu koji ga je nasledio na prestolu.
Direktor Muzeja Srema Nikola Stokanović sa žaljenjem prima interesovanje novinara za ovaj slučaj, jer strahuje da u Ministarstvu kulture ne shvate to kao pritisak. Stokanović je i samom tužbom Vrhovnom sudu Srbije natovario na sebe ozbiljne kritike zbog rizika da će tuženjem ministra otežati finansiranje istraživanja i zaštite antičkih lokaliteta. Na sreću njegovu, i Sremske Mitrovice to se nije dogodilo, a Vlada Republike Srbije preduzela je baš u Sremskoj Mitrovici najskuplji poduhvat u zaštiti kulturnog blaga: izgradnju kolosalne kripte za svetsku prezentaciju blaga antičkog Sirmijuma.
– Dobro je što je naša borba za zlatni avarski pojas pravilno shvaćena, baš kao naša težnja da atrakcijama koje su ovde otkrivene pribavimo Sremskoj Mitrovici zasluženo mesto na evropskoj kulturnoj i turističkoj mapi. Jer, čemu naš ogromni napor na istraživanju i zaštiti ako će neko drugi, kao da je ovaj grad maloletan, da čuva ono što mi otkrijemo? – kaže Stokanović. – Iskreno, ovo odugovlačenje sa vraćanjem zlatnog avarskog pojasa ponekad i u nama, kojima stručna pamet govori suprotno, probudi detinjaste sumnje u bezbednost eksponata. Potrebno je da nam se avarski pojas vrati i da se na ovaj slučaj stavi tačka.
Mitrovčani će "stavljanjem tačke" na slučaj, kad se to dogodi, diplomatski reći da je sve u redu u odnosima između dva muzeja. Ali, ubuduće, šta god da iskopaju, nerado će slati na obradu bilo kome, pa i Narodnom muzeju u Beogradu.
-----------------------------------------------------------
Ni kopije, ni vraćanja
Zlatni avarski pojas iz okoline Sirmijuma odnesen je u Narodni muzej na konzervaciju i izradu dve kopije za buduća izlaganja. Trebalo je da se po jedna kopija izlaže u Narodnom muzeju i Muzeju Srema, a original da se čuva u najbezbednijem državnom trezoru u Sremskoj Mitrovici. Trebalo je da se vrati Muzeju Srema do kraja maja 2002. godine. Rok za vraćanje prekoračen je za pet godina, a do sada nije izrađena ni jedna kopija za izlaganje. Umesto da ga vrate u Sremsku Mitrovicu, ljudi iz Narodnog muzeja su predložili ministru kulture i medija da donese rešenje o trajnom zadržavanju zlatnog avarskog pojasa u Beogradu. Vrhovni sud Srbije naložio je krajem prošle godine da se zlatni avarski pojas vrati u Sremsku Mitrovicu, što do sada nije izvršeno.
Dragorad Dragičević
-----------------------------------------------------------
Narodni muzej očekuje uredbu Ministarstva
"Narodni muzej u Beogradu vratiće zlatni avarski pojas Muzeju u Sremu, onog časa kada Ministarstvo kulture donese uredbu po kojoj se odobrava ovaj akt", izjavila je direktorka Narodnog muzeja u Beogradu. Kada je reč o pravljenju kopija takođe se čeka dozvola, rekli su nam u Narodnom muzeju.
M. Đ.
[objavljeno: 29.07.2007.]
