Izvor: Blic, 04.Avg.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekcija umetnosti
Ivana Popov:”Između stvarnosti i srca”; Galerija KCB; kustos: Gordana Dobrić; katalog: Boško Bošković
Biografija. Ivana Popov (1976) je diplomirala i magistrirala u klasi Anđelke Bojović. Trenutno se nalazi na doktorskim studijama u SAD. Samostalno je izlagala na osam izložbi u Beogradu i Njujorku, i dvadesetak grupnih. Dobitnica je studentskih nagrada FLU (za inovaciju i mozaik) i nagrade za slikarstvo na 39. Oktobarskom salonu. Izložba. Premijerno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predstavlja radove nastale 2008-2009, tokom boravka na master studijama na South Illinois University u Carbondaleu, SAD. Izložba nosi naziv po stihu Harukija Murakamija, predstavlja tri video instalacije: „Drveće”, „Voda” i „U spomen na Ozua”, fotografiju „Split Reality” (print na vratima Galerije) i skulpturu „Dancing Tumbleweed”, izrađenu od pustinjskog grma i upletenih svilenih traka.
Koncepcija. Treba znati da se Ivana Popov najpre bavila slikanjem na tkanini, kolažima i ručnom izradom papira. U Americi se okrenula video artu u kombinaciji sa instalacijama za koje upravo koristi površinu svilenkaste tkanine koju sama pravi, nabira, pušta da visi s tavanice. Na tkaninu projektuje scene iz filmova kao što su „Kuća letećih bodeža”, Džanga Jimoua, „Solaris”, Andreja Tarkovskog, i „Pet”, Abasa Kjarostamija. Momenat bitan za sve izložene radove je fluidnost. Zahvaljujući projekciji prostor postaje beskonačan, što je posledica i ličnog osećanja nesagledivosti američkog prostranstva. Zahvaljujući lelujanju tkanine iluzija treće dimenzije postaje opipljiva, što treba da nam izbriše razliku između sna i jave.
Utisak koji ne vara je da je Ivana ovom izložbom stremila ukidanju prostora same galerije pretvarajući ga u pet segmenata svog rada. Koji bi efekat „negiranja” prostora galerije postigla da su segmenti povezani, bez praznog hoda između njih, da gledalac u galeriju uđe kao u video skulpturu. To bi tek bila umetnost projekcije!
