Izvor: Blic, 22.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projekat će ulepšati imidž grada i regije
U Beogradu, jednoj od najstarijih evropskih prestonica, godine izolovanosti i nebrige dovele su do toga da su danas neke od najznačajnijih kulturnih ustanova zatvorena. Period tranzicije dodatno je pogoršao i ugrozio stanje u kulturi, umetnosti i nauci. Upravo zato bi kandidatura Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine mogla promeniti ovakvu situaciju.
Projekat neće značiti samo završetak započetih rekonstrukcija već bi mogao doneti Beogradu i jednu dugoročnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strategiju kulturnog razvoja. Inicijativa da se Beograd kandiduje za evropsku prestonicu kulture doneta je decembra prošle godine. Organizacioni odbor započeo je pripreme za pisanje projekta, a podnošenje kandidature očekuje se do 1. decembra ove godine.
- Titula evropske prestonice stiče se na period od godinu dana i predstavlja najznačajniji evropski projekat u oblasti kulture. Od drugih projekata razlikuje se po obimu, trajanju, vidljivosti, poštovanju visokih standarda, kao i po različitim vidovima dobiti koji se ostvaruju na kulturnom, socijalnom i ekonomskom planu. Beograd će svoj projekat razvijati sa gradovima Srbije i gradovima regiona i Evrope. Projektom će biti zastupljena čitava oblast kulture - od procesa planiranja, statusa umetnika i umetničkih organizacija preko odnosa civilnog i javnog sektora i tržišta kulturnih dobara, do oblika finansiranja i polja zakonodavstva - kaže Aleksandar Peković, zamenik sekretara za kulturu i predsednik Organizacionog odbora.
Projekat „Beograd 2020 - Evropska prestonica kulture" predviđen je da traje deset godina.
- Čitav projekat koncipiran je kao kompaktno kulturno zbivanje podeljeno na deset tematskih celina. Svaka kalendarska godina, od 2011. do 2020. godine, bila bi podređena jednoj tematskoj celina koja bi se u okviru koncepta multidisciplinarnih modula i njihovog multimedijalnog prezentovanja u oblasti kulture i stvaralaštva realizovala na gradskom, regionalnom i evropskom nivou - napominje Peković i dodaje da predstoji konsultacija sa Ministarstvom za kulturu i integracija projekta na nacionalnom nivou.
Projekat će biti pisan do 1. novembra i tokom pisanja biće konsultovane delegacije Evropske komisije u Beogradu i Evropske komisije u Briselu, nadležni organi za manifestaciju „Evropska prestonica kulture". Ovaj segment smatra se bitnim ne samo zbog formalne podrške drugih gradova i regija Evrope Beogradu u postupku njegove kandidature već i zbog saradnje i umrežavanja gradova.
- Realizacijom ovog projekta želimo da Beogradu obezbedimo preporod na kulturnom, infrastrukturnom i ekonomskom planu. Dobit koju organizator stiče tokom organizacije projekta može se videti u otvaranju novih radnih mesta, kulturnom turizmu, izgradnji novih kulturnih zdanja i obnovi postojećih, povećanju obima spoljnih i unutrašnjih investicija, proširenju kulturne industrije, stvaranju ambijenta atraktivnog za biznis. Evropska prestonica kulture na najbolji mogući način doprinosi popravljanju imidža grada i regije - objašnjava Peković.
Prema izveštaju Konsultantske agencije „Palmer - Rae", zvaničnog predstavnika Evropske komisije, na jedan uloženi evro u evropsku prestonicu gradu se vrati od osam do deset evra.
Ukoliko Beograd dobije kandidaturu, u institucijama kulture biće postavljene tzv. otvorene kutije, u koje će građani ubacivati svoje predloge kako da Beograd najbolje iznese titulu.
Titulu nosilo 30 gradova
Projekat „Evropska prestonica kulture" započet je 1985. godine, a do danas je više od 30 gradova ponelo tu titulu. Zamislila ga je grčka glumica Melina Merkuri, koja je u tom trenutku bila na poziciji ministra kulture, kao ideju da se narodi povezuju kroz prijateljstvo, kulturu i umetnost. Evropska prestonica kulture ove godine je Istanbul. Od 2015. godine određene su samo države, dok se na državnom nivou takmiče gradovi za zvanje evropska prestonica kulture.
