Izvor: Blic, 09.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Progon i srpskih knjiga
Progon i srpskih knjiga
PRIŠTINA - Na Kosovu i Metohiji u toku je progon srpske knjige i sveukupne književne i istorijske građe, zaostavštine Srba - kaže za 'Blic' predsednik Kulturno-prosvetne zajednice KiM, književnik Ratko Popović.
- Pre desetak dana na gradsku deponiju u Gnjilanu izbačeno je više od 1.000 naslova iz tamošnje gradske biblioteke među kojima su i sabrana dela Ive Andrića, Desanke Maksimović... To je samo nastavak priče o egzodusu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << srpske zajednice i svega onog što podseća na tu nepoželjnu naciju na ovim prostorima - kaže Popović i čudi se što Međunarodna zajednica nije našla način, ili možda nije želela, da zaštiti više miliona knjiga na srpskom jeziku.
Umesto toga šef Unmikovog departmana za kulturu, Paskal Delpeš, koja je jedno vreme živela sa Danilom Kišom, odbila je da kontaktira sa predstavnicima KPZ uz obrazloženje da je reč o komunističkoj tvorevini čiji su članovi u proteklom periodu uništavali sve što je napisano na albanskom jeziku. 'Te reči', ističe Popović, 'dovoljne su da se shvati da je srpskoj knjizi i pisanoj reči na Kosmetu već presuđeno i zato ne treba da čudi stanje književnog fonda u bibliotekama po Kosmetu.'
- Pre lomače u Gnjilanu srpska knjiga je to isto doživela u svim urbanim sredinama po Kosmetu. U biblioteci IP 'Novi Svet' u Prištini uništeno je više od 10.000 naslova, brojni rukopisi i matrice. U pokrajinskoj biblioteci, takođe u Prištini, ostalo je više od 300.000 naslova na srpskom i oko 50.000 naslova na albanskom. Znamo samo da je nekoliko stotina knjiga izmešteno po srpskim sredinama, dok je ostatak završio u vodi pošto je prošle godine poplavljena biblioteka u Prištini. Gradsku biblioteku formirali su Branislav Nušić i Mane Filipović, inače lik iz 'Zone Zamfirove'. Umesto da Međunarodna zajednica shvati o kakvoj se kulturnoj i istorijskoj baštini radi, oni su dozvolili da Albanci unište čak i 'retke knjige' čuvane u posebnim trezorima koje su mogli i smeli da prelistavaju jedino Ljubica Gavran i doajen srpske književnosti Damjan Petrović. U lipljanskoj OŠ 'Braća Aksić' uništena je rukopisna zaostavština savremenika Jovana Cvijića, zapisničara i hroničara srpske istoriografije, sveštenika Dene Debeljkovića. U Prizrenu je uništeno više od 60.000 naslova kao i arhiva a u gradskoj biblioteci u Peći i Orahovcu više nema knjige na srpskom jeziku. Nema nade da je bilo u kom gradu ili bar varošici sačuvano nešto napisano na srpskom jeziku izuzev bestselera čime se, nažalost, ponosi gospođa Delpeš - zaključuje Popović.
Književnici sa Kosova pojedinačno su se obratili Udruženju književnika Srbije, uticajnim pesnicima i piscima i medijima da doprinesu i pomognu zaštiti srpske knjige na Kosmetu, jer u suprotnom južna pokrajina, kako kaže Popović, ostaće bez bilo kakvog pisanog traga o postojanju Srba na ovim prostorima. N. Zejak Novicki pokrenuo istragu
Povodom najnovijeg uništavanja knjiga na srpskom jeziku u Gnjilanu ombudsman Kosova Marek Antonio Novicki pokrenuo je istragu i obavestio šefa Unmika Mihaila Štajnera i ministra u vladi Kosova Bedžeta Brajšorija, da do završetka istrage stave pod posebnu zaštitu knjige na srpskom jeziku u svim bibliotekama na Kosmetu. Očigledno je, kaže za 'Blic' Novicki, da je veliki broj knjiga na srpskom jeziku uništen. To je potvrda da su ljudska prava pripadnika srpske zajednice u ovom slučaju prilično ugrožena, što bi Unmik morao što pre da spreči.
