Izvor: Blic, 21.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proglasili me izdajnikom
Proglasili me izdajnikom
Rukovanje s Džordžom Klunijem izgleda ovako: čvrst stisak ruke, ravan pogled i diskretan stisak mišice koji kao da kaže: 'Ako mislite da je uzbudljivo što ste me upoznali, zamislite samo kako je tek uzbudljivo biti ja.' Kluni je sujetan snob kao i svako drugi u Holivudu - 'J... ga, obožavam svoju kuću u Italiji. Velika je i prostrana i lepša nego što bilo koje ljudsko biće to zaslužuje', ali je i jedna od zaista malobrojnih krajnje zrelih filmskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zvezda. 'Nosim u sebi irsko-katoličku krivicu', kaže uz osmeh, 'i želim da se iskupim za sav taj uspeh.'
Deo iskupljenja leži i u tome što osim romantičnih komedija i igranja pljačkaša, Kluni snima i filmove koji mu donose drugačiju pažnju javnosti. Nedavno je snimio dva zaredom, 'Laku noć i srećno', koji je režirao i napisao, i 'Sirijanu', za koji kaže da posle nje 'Laku noć' izgleda kao 'Diznijev film'. Oba se bave korumpiranošću američke vlade; prvi pričom o TV novinaru Edvardu Marouu koji je sredinom prošlog veka vodio javnu debatu sa senatorom Mekartijem; drugi, nešto direktniji, adaptacija je memoara bivšeg agenta CIA po kome je terorizam Al Kaide navodno delom i posledica korumpirane spoljne politike SAD na Bliskom istoku.
Uživam u bitkama
Kluni uživa u bici. 'Prilično sam dobar u tim stvarima. Moj otac je takođe bio TV novinar koji je svojevremeno dikrektno prozvao Džimija Kartera i Dežarlda Forda. Nikada se nije bojao rizika. Divio se Edu Marouu i zato sam ‘Laku noć’ napravio njemu u čast.' Na kraju filma, u govoru od koga vas niz kičmu podilaze žmarci, Marou se obraća ljudima iz TV industrije. Između ostalog, kaže da televizija ima moć da prosvećuje, ali 'to može učiniti samo do te mere do koje je ljudima dozvoljeno da je koriste u te svrhe. Inače, ona je samo gomila žica i svetiljki u običnoj kutiji'. Kluni se seća kako je njegov otac stajao na stolici i recitovao taj govor.
Kada je 'Laku noć' premijerno prikazan u SAD, Kluni se pripremio za kontraudar desnice. Nije mu bilo prvi put. Njegovo prvo visokobudžetno skretanje od zvanične istorije bilo je u filmu 'Tri kralja' (1999) u kome je igrao ciničnog odmetnutog američkog vojnika iz Zalivskog rata. Ali je vidljivo prisustvo na mirovnim demonstracijama protiv sadašnjeg rata u Iraku od njega konačno načinilo metu. 'Stavili su me na naslovnu stranu jednog magazina sa trakom preko grudi na kojoj je pisalo ‘izdajnik’. Pozivali su na bojkot mog filma. Šon Pen i Tim Robins takođe su bili na spisku, oni su tu stalno, pa Vudi Harelson, koji me je uspaničeno pitao: ‘Šta da radimo’, pa Majkl Mur koji mi je davao savete... Svima sam rekao: ‘Pustite me da sam izađem na kraj s tim’, jer su neki bili dosta nasilnički nastrojeni. Mislim da je humor mnogo bolje sredstvo.' Kluni je prilično 'alergičan' na Mura, čiji način rada smatra kontraproduktivnim. 'Ja nisam hteo da se nosim sa tim sr... kao Majkl Mur, da idem okolo i vičem: ‘Vidi šta nam ovi govnari rade’'. Suptilnost i odmerenost daju bolje rezultate. Njegov odgovor na incident bili su flajeri sa slikama istaknutih pacifista, poput pape, Džimija Kartera, Nelsona Mandele i Peta Bjukenena, preko kojih je takođe ispisao 'izdajnici' i anonimno ih poslao svim značajnijim medijima. 'Znate, nije samo vaše pravo već i vaša dužnost da propitujete svoju vladu. Ne možete da branite slobodu govora, a potom da kažete: ‘Ali nemoj da pričaš ružno o meni.’ Morate da odrastete i naučite da primate udarce.'
Edvard Marou kao uzor
I danas neke reči Edvarda Maroua zvuče neverovatno aktuelno. 'Kada kaže: ‘Ne smemo da neslaganje izjednačimo sa nelojalnošću i ne smemo da dozvolimo da budemo vodeća sila samo u oblasti bombi već i u oblasti ideja’, kao i kada kaže: ‘Ne možemo da branimo slobodu u inostranstvu tako što ćemo je se odreći kod kuće’, mislim da se mnogo toga može primeniti na današnju situaciju'.
Kada je u ranim dvadesetim prešao iz rodnog Kentakija kod tetke Rouzmeri Kluni (poznate pevačice) u Los Anđeles, Džordž je jedino želeo da se proslavi kao glumac. Deset godina je proveo na drugoj strani slave, a kada se konačno probio među zvezde, tokom petogodišnjeg rada na TV seriji 'Urgentni centar', imao je 33 godine. 'Imao sam sreće da postanem poznat dosta kasno u životu. Zdravo je da prvo imate nekoliko neuspeha kako biste stekli osećaj da malo šta od svega toga ima veze s vama.'
Postao je zvezda, izlazio sa lepim ženama i postao kućni prijatelj sa Bredom Pitom, Džulijom Roberts i Metom Dejmonom i poslovni partner sa Stivenom Soderbergom. A onda ga je pogodila 'katolička griža savesti' i snimio je 'Sirijanu'. Nada se da će se sa poslednja dva filma, za koja je dobio tri nominacije i osvojio 'Oskara' za sporednu ulogu ('Sirijana'), 'ugurati' u red velikih filmskih politički angažovanih stvaralaca poput Sidnija Lameta, Alana Pakule i Kjubrika. M. K.
