Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesoru s ljubavlju
Nagrađeni filmovi „Gospodin Bašar” i „Asta la vista” koji u vedrim i humanim tonovima govore o mračnim temama kao što su smrt i izbeglištvo i svakodnevica ljudi sa posebnim potrebama
Valjadolid –Popularna nedelja internacionalnog filma u Valjadolidu u samoj je završnici, a redovi ispred blagajni festivalskih dvorana, među kojima je i prelepi Teatar Kolderon u srcu starog gradskog jezgra, još ne jenjavaju.
Filmovi i njihovi autori ovde se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dočekuju sa velikim pijetetom, sa podjednakom pažnjom se gledaju i aplauzom nagrađuju i dugometražni,i kratki,i dokumentarni filmovi. „Star sistem”, tako opterećujuće prisutan na svim vodećim filmskim festivalima, ovde nema prioritet. U Valjadolidu svu prednost ima čista i iskrena ljubav prema filmu. A zaista se imalo šta zavoleti u ovogodišnjem, 56. izdanju.
Među filmovima koji su osvojili i publiku i kritiku je i oficijelni kanadski kandidat za Oskara, film „Gospodin Lazar” Filipa Felardoa, kojem je pripala i nagrada međunarodnog žirija kritike Fipresci, kojim je predsedavala potpisnica ovih redova. Ovo je i jedan iz serijala uspešnih i veoma gledanih filmova proizvedenih u Kvebeku, koji je poslednjih godina osnažio svoje filmskoindustrijske potencijale i odakle stižu i filmovi Denisa Viljeneva i Tonija Skota.
Felardoov „Gospodin Lazar” je vešto proširena adaptacija pozorišne monodrame autorke Evelin de Šenelijer (Felardo je i pisac scenarija), kompleksne studije karaktera koja o životnom gubitku, malim životnim podvalama i nevinosti, govori na elokventan, jednostavan i humoran način. Glavni junak filma Bašir Lazar je sredovečni alžirski imigrant koji traži politički azil u Kvebeku i koji u jednom trenutku postaje zamena za učiteljicu koja je izvršila samoubistvo u učionici u jednoj montrealskoj školi.
Priča ovog filma fokusira se na Baširov odnos sa dva učenika – sa dečakom traumatizovanim otkrićem tela učiteljice i devojčicom koja ima sopstveno tumačenje događaja pronalazeći „krivca” u svom školskom drugaru. Deci koja su u stanju šoka Baširove tradicionalne nastavne metode, a u kontekstu beskrajnih kanadskih školskih reformi, modernizacije i liberalizacije, pružaju postepeno sigurnost i odeljenjsku strukturu koja im je neophodna. Bašir postaje voljeni učitelj koji oko sebe širi ljubav, plemenitost i pažnju.
Filmom „Gospodin Lazar” Filip Felardo je još jednom pokazao istančani talenat rada sa decom-glumcima, što se već videlo i u njegovom prethodnom filmu „Nisam ja, kunem se”. Finim pristupom gradeći autentičnost likova i same priče, Felardo ilustruje i kako licemerje odraslih i sitne laži o smrti, mogu svet dece okrenuti naopačke. Osnovna ideja – kako treba deci govoriti o smrti, mogla je dovesti i do suvog i mračnog filma, a Felardoov „Gospodin Lazar” je upravo suprotno. Svetao, dirljiv i nežan film o lekcijama koje učimo jedniod drugih, bez obzira na starost.
I kanadski (kvebečki) „Starbak” Tonija Skota je film pun svetlosti. Razigrana i vesela komedija o genetskom haosu nastalom u jednoj banci sperme, koji za rezultat ima to da je raznosač mesa, a u mladosti „veliki donator” David Voznjak, u jednom trenutku saznao da je otac čak 533 deteta.
Sam naziv filma ne odnosi se na popularnu kafu, već je to naziv za kanadskog priplodnog holštajn bika, a cela farsa sa sistemom „donatornepoznat” inspirisana je istinitim događajima. Iako obiluje rešenjima preuzetim iz holivudskih matrica, iako povremeno ne poznaje granice, film „Starbak” uz obilje smeha nudi i neke vredne, humane pouke, portretišući čoveka koji postaje bolji sopstvenom voljom, što je ideja koja dugo odjekuje.
Humanost je i vrlina priče flamanskog filma „Asta la vista” belgijskog reditelja Džefrija Enthovena, kojem je glavni žiri dodelio festivalski Gran pri, nagradu „Zlatni klas”. Tri mladića sa posebnim potrebama (dva paraplegičara i jedan slabovidi), sanjaju da bez ičije pomoći i kao prave odrasle osobe otputuju u špansko letovalište, gde bi u popularnom bordelu konačno izgubili nevinost. Rečeno – učinjeno, Enthoven je svoje junake poveo na putovanje tokom kojeg na svetlost dana izlaze svi mali i veliki problemi osoba sa posebnim potrebama, ali i rađa dirljiva, ali i vesela i humorna, priča o ljudskoj dobroti i predrasudama koje se pred očima gledalaca sa lakoćom tope i nestaju.
Među valjadolidskim hitovima je i irski komični triler „Policajac” Džona Mičela Mekdonaga, film tarantinovskog šmeka i irskog smisla za iščašeni humor i „političku nekorektnost” kojom inače obiluje. Glavni junak filma je policajac Geri Bojl, momak sa čudnim smislom za humor, koji živi u malom, izolovanom gradu u okrugu Galvej u kojem se još uvek govori galik. Ciničan, brutalno sarkastičan, sklon čitanju i seksu sa dve prostitutke istovremeno, Geri se stameno nosi sa okruženjem korumpiranih i pohlepnih kolega, čije neprijateljstvo prema njemu kulminira u trenutku kada im se u akciji sprečavanja velike operacije transporta kokaina, pridružuje crni agent američkog Ef-Bi-Aja.
Megdonagov film je pun politički nekorektnog dijaloga (ja sam Irac i rasizam je deo moje kulture, reći će glavni junak), ali sa ciljem da se oslika sudar kultura (Irska-Amerika), postigne efekat paradoksa i ironije i stvori neka vrsta pakta o saučesništvu koje može da funkcioniše samo ako je svest zajednička. Scenario ovog filma je dobro napisan, jer je Mekdonag pre svega scenarista, ali je rediteljska izvedba prilično tanka (ovo je Mekdonagov rediteljski debi). Uprkos tome, film je naišao i na smeh i na aplauze španske publike.
Dubravka Lakić
objavljeno: 30.10.2011.
