Izvor: Blic, 19.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodavnice tuđih tajni
Prodavnice tuđih tajni
Pre neki dan, rešim da u prvom supermarketu pazarim nešto za klopu i da se brzo vratim kući. Kad tamo, umesto hleba i jogurta - firmirana garderoba. Uspem nekako da odlepim njušku od izloga i krenem do sledeće prodavnice, u čijoj blizini je i sajdžija - da kupim baterije za moje sobne satove, na kojima je vreme stalo još prošle godine u ovo doba. Kad, umesto samoposluge – radnja sa nakitom. Umesto časovničara - prodavnica kompjutera. Onu sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nakitom, nekako i profrljam, ali ovu sa najnovijom tehnikom, nikako. Moj, do tada prelepi lap-top, odjednom mi se učini nekako bedast. Gledam ove nove, ravne pa na ćoše i maštam kako da kupim, a da ne calnem lovu. Nude ljubazni prodavci i kredite, ali treba to neko (tojest kupac, iliti ja), da otplati. U neko doba, skontam da je vreme za ručak, a da nisam kupila ništa za jelo. I tu, na sreću, izjurim napolje. Tražeći neki market (super, ili manje super), a i sajdžiju - krenem uzbrdo, pa ravno, a onda nizbrdo. Svuda promene i noviteti. Tamo gde je bila slatka mala piljara -gradilište. Gde je bio dućan sa velikim izborom prehrambene robe - zbog renoviranja ne rade. A i kad prorade, umesto povrća i voća, prodavaće nameštaj. U sledećoj, gde sam žmureći znala da ubodem hleb, mleko i druge đakonije – automobili, skuteri i motori. A umesto sajdžije - nov novcat kafić, sa buljukom mladih i (već) imućnih ljudi. Jedu, piju i bezbrižno kuliraju. Naslonim se na jedan srebrni auto (dugačak odavde do večnosti), da naparim oči i dušu mladošću, bogatstvom i dobrim raspoloženjem, kad nešto poče da pišti. Alarm! Opomena vlasniku da neko dira njegovog ljubimca, a meni da idem -u tri lepe.
