Izvor: Akter, 22.Apr.2015, 15:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodaja Avala filma kao prodaja kulturne baštine

Glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić ocenio je danas da je prodaja Avala filma "paradigma propasti srpske države i propasti srpske kulture"

"Avala film je žalosni primer našeg zaborava, naše spremnosti da sutradan prodamo i grobove naših predaka. Moguće je da će sledeća institucija koja će biti na tenderu, Narodno pozorište ili neka druga institucija nacionalnog identiteta", rekao je on novinarima tokom protesta zbog privatizacije Avala filma ispred Agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << za privatizaciju.

Prodaja najvećeg fimskog preduzeća iz doba Jugoslavije je "primer potpunog besmisla, koji danas, nažalost, preovladava u Srbiji", rekao je Bajić i ukazao da je sudbina Avala filma prevashodno pitanje kulturne baštine o čmu je država trebalo da pita filmske radnike.

"Ko je filmske radnike - filmske glumce, filmske umetnike, reditelje, pitao o tome šta oni o tome misle? To je potpuno nezamislivo, toliko ignorisanje jednog najkreativnijeg segmenta srpskog drušvta", rekao je on, ističući da je filmska umetnost jedna od oblasti koja reprezentuje Srbiju u svetu.

Napominjući da se navršilo 40 godina kako se on bavi filmom, i da je u Avala fimu snimio mnogo filmova, Radoš Bajić je postavio pitanje šta radi Ministarstvo kulture Srbije i čije interese štiti ministar Ivan Tasovac.

Bajić je zamerio kolegama što nisu u većem broju došli na protest ispred Agencije za privatizaciju.

"Šta oni imaju danas preče, nego da dođu ovde i da apsolutnu podršku ovoj mladosti, upravo tim ljudim kolji tek treba da se ostvare u našoj kinematografiji", rekao je

Bajić.

Režiser Srdan Golubović je rekao da strahuje da je prodaja Avala filma simbolički čin, početak potpunog rasparčavanja i potpunog rasturanje svega što je nacionalni identitet i što je kulturna baština.

Ako društvo i država kažu da ih ne interesuje 600 filmova proizvednih u Avala filmu, a to je i najveći deo ili kompletna istorija jugoslovenskog i srpskog filma, sutra bi mogla da se očekuje i prodaja likovne baštine i književne baštine, smatra Golubović.

"Ko može da nam garantuje da se sutra neće prodavati eksponati iz Narodnog muzeja ili knjige iz Narodne biblioteke, i ko može u stvari da nam kaže da ovo društvo i ovu državu uopšte interesuje očuvanje nečega što je srz nacionalnog identiteta?", zapitao je Golubović.

Glavni urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović je na protestu rekao da je prodaja Avala filma "na neki način pravo lice ovih takozvanih reformskih procesa".

On je agenciji Beta rekao da se uz Avala film budzašto prodaje "nešto što je bilo uspešno, što je vredno - i na indirektan i na direktan način, i dan danas".

Kako je ocenio, čak i cena zemljista na kojem je ta firma je ispod realne cene, te država Avala film praktično poklanja, potpuno ignorišući svu simbiličku, istorijsku, kulturnu vrednost.

"Da je njiva u pitanju na toj lokaciji bila bi veća cena", rekao je Vukadinović.

On je ukazao da je u Srbiji stvorena takva klima nema reakcija na niz sličnih slucajeva, kao što su Telekom Srbija i PKB.

"U suštini širom Srbije ovih meseci i ovih godina šapatom padaju i umiru firme i preduzeća koja su nemarom ili namerom strovaljena, upropašćena, i onda ih - pod parolom da je držva najgori vlasnik i da je svaki privatni vlasnik bolji od države - poklanjaju, ali ne bilo kome, nego odabranim domaćim ili stranim partnerima", rekao je Vukadinović.

Avala film, najveće filmsko preduzeće Jugoslavije, prodat je danas po početnoj ceni od 980 miliona dinara preduzeću Filmvej koje je bilo i jedini učesnik aukcije.

Prodajom Avala filma obuhvaćena su i producentska i druga prava koja se odnose na celokupnu produkciju i koprodukciju igranih dugometražnih i kratkometražnih, dokumentarnih, eksperimentalnih, animiranih i reklamnih filmova i TV serija.

U prodaju je uključen i filmski katalog Avala filma iz perioda od 1947. do 1992. godine, koji obuhvata više 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, počev od prvog posleratnog jugoslovenskog igranog filma "Slavica", iz 1947. godine.

Ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, gde je održana aukcija, danas je protestovalo 50 filmskih radnika, a studenti umetničkih fakulteta su održali performans pod nazivom "Prvi i poslednji dan rimejka Povratka otpisanih".

Oni su pokušali da uđu u Agenciju za privatizaciju, ali ih je policija sprečila.

Ispred Agencije za privatizaciju, okupili su se i članovi Inicijative "Stop za privatizaciju" i delili materjal u kojem navode da se prodajom Avala filma otuđuje deo javne infrastrukture koja je izgrađena zahvaljujući samodoprinosima svih građana i radu uloženom u radnim akcijama.

I Jugoslovenska kinoteka je tražila da se filmski fond Avala filma izuzme od prodaje, pozivajući se na Zakon o kinematografiji i Zakon o kulturnim dobrima.

Nastavak na Akter...