Izvor: Blic, 17.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Procena
Procena
Već tradicionalni novogodišnji koncert violiniste Stefana Milenkovića u Sava centru (direktno prenošen na televiziji BK) otvorio je, kao i obično, vrata koja u ovoj zemlji i posebno njenim medijima uglavnom, za svaki slučaj, ostaju zaključana. To su vrata iza kojih, skrivena gvozdenom maskom, čami razboritost, možda najdragocenija od svih ljudskih osobina. Njen preduslov je samoostvarenost, sposobost da se na pravi način proceni svoje mesto u svetu, da se u lavirintu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji predstavlja ljudsko postojanje prepoznaju lični putevi koji vode ka izlazu i da se činjenica da izlazi postoje predstavi drugim ljudima. Medijska pojavljivanja Stefana Milenkovića (pre svega u emisijama »Timofejev« na B92 i »Beograd noću« na Studiju B) bila su upravo to: jasno, razložno i plemenito skretanje pažnje na važnost samoprocene, kao solomonske mere između precenjivanja i podcenjivanja vlastite vrednosti i značaj.
Reč je o savetu koji bi mogao koristiti većini TV lica i javnih ličnosti. Jer domaći mediji uglavnom vrve od pretendenata, ljudi koji se beskrupulozno i neodgovorno predstavljaju kao ono što nisu, niti bi, bez obzira na trud i ambiciju, ikada mogli biti. To što sami nisu u stanju da izvedu fantastičnu akrobaciju samoprocene čini, međutim, samo jedan deo problema. Drugi deo je nepostojanje sistemske skale vrednosti na osnovu koje bi oni koji medijima upravljaju mogli izvesti realnu procenu i pretvoriti je u upotrebnu vrednost, a zatim i korist za društvo u celini. U protivnom, postojaće i dalje samo blistavi ekscesi poput Stefana Milenkovića, u odnosu na koje će se i inače enormni dug ovog društva – koji ono uporno odbija da prizna - uvećavati zastrašujućom progresijom.
Nikolina buba
Ima jedna predstava u redovnom repertoaru naših pozorišta za koju je teško pronaći ulaznicu. Reč je o vodvilju 'Buba u uhu' francuskog komediografa Žorža Fejdoa koji je pre više od tri decenije Ljubiša Ristić, kao diplomsku predstavu, postavio na scenu JDP-a. Većinu današnjih gledalaca čine mladi koji u vreme premijere nisu bili ni rođeni. Svaki put se krcato gledalište izvrsno zabavlja, a na kraju najveći aplauz dobija Nikola Simić koji igra smušenog Viktora-Emanuela Šandebiza. Verovatno najveći živi komičar u našem glumištu, Simić (l934) je bez izostajanja ili alternacije nastupio u svakoj predstavi 'Bube u uhu', a bilo ih je više od l200. Ni ljudi iz pozorišta ne znaju tačan broj jer nisu sigurni da li u zbir valja uključiti i izvođenja na mnogim gostovanjima.
Kako mi reče Branka Petrić, ovaj Simićev neverovatan kontinuitet je verovatno za Ginisovu knjigu rekorda. Neki od učesnika premijernog izvođenja nisu više među nama, neki su otišli na drugu stranu. Iz ondašnje postave danas još igraju pomenuta gospođa Petrić, Rada Đuričin i Vlasta Velisavljević, ali je svako od njih, iz zdravstvenih ili porodiljskih razloga povremeno odsustvovao.
Premijera 'Bube u uhu' održana je 7. juna l97l. u paranoidnoj atmosferi posle nasilnog skidanja predstave 'Kad su cvetale tikve', filmova 'Zaseda' Ž. Pavlovića, 'VR: misterije organizma' D. Makavejeva... Uoči generalne probe uprava JDP je bila sklona da ne pusti 'Bubu'. Bio sam među prisutnim novinarima, kritičarima, članovima ideoloških komisija... A onda je Ljuba Tadić uzviknuo: 'Ma, ljudi, ovo je odlična predstava!'. Možda je to odlučilo da 'Buba u uhu' ne završi kao 'Kape dole' i 'Druga vrata levo' Aleksandra Popovića na sceni Ateljea 2l2.
