Izvor: Blic, 01.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi srca ostali su isti
Problemi srca ostali su isti
Da li hoćete da pričam na francuskom, engleskom ili možda srpskom, s osmehom na licu započeo je svoje izlaganje i odgovaranje na brojna novinarska pitanja Andžej Žilavski na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Kulturnom centru Beograda.
Andžej Žulavski je rođen u Lavovu (danas Ukrajina). Otac pesnik i diplomata. Odrastao je u Francuskoj, a potom u Poljskoj. Kao i tada, i sada plovi između dve zemlje. Njegov film takođe. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Tri su razloga zašto sam snimio film 'Vernost'. Prvi je zato što je svet u kojem živimo sve brutalniji, te je u njemu sve teže živeti. Drugi što nas potrošačko društvo uči da budemo večno mladi i zdravi, puni energije i da vazda obrćemo novac. Možda je to i u redu - zarađivati puno novca - ali da li je to prava ljudska priroda? Treće, mislim da bez ličnih ubeđenja ono što radimo nema nikakvog smisla. Moj film je mala i vrlo delikatna priča i lično sam je projektovao na bekgraund koji čini Zapad. Storija potiče od pre 250 godina. Reč je o princezi De Klev...
- Pisala ju je žena, onako kako samo može tanana ženska duša. Za mene je i to bio poseban izazov, a ne samo smeštanje sadržaja u savremeni ambijent.
A žanr...
- Nije lako snimiti ovakav film u današnjoj žanrovskoj panorami, jer nije ni triler, ni akcija, ni moralističko-intelektualni za grupicu ljudi, ni fantastika. Zato nam je drago što se gleda u svetu, a posebno što se, eto, još jednom pokazalo da francuski film ima svoju publiku, a to se samo povremeno dešava napolju. Imati glumicu za suprugu...
- Malo je režisera imalo sreću da radi sa mladim glumcima kao ja, i da se međusobno pratimo. To je specifična vernost. Prvi film sa tada gospođicom Marso snimio sam kada je ona imala 17 godina. Imao sam sreću da je sretnem kao sasvim mladu devojku koja se razvila u divnu mladu ženu. Nadam se samo da ću s njom snimati i kada budem imao 90 godina, a ona 60, makar me na kolicima vukli na snimanje. Tek tada ću moći da kažem da je naš ciklus završen. Život u filmu i obrnuto...
- Kada život uđe u film i film uhvati to odvijanje života - e to je vrhunac umetnosti kojom se bavim. A intimna veza...
- Što se nje tiče, ona ne ulazi na snimanje. Tu smo profesionalci oboje. ('On me stalno grdi', ubacuje se Sofi.) Smetalo bi ekipi. O našoj kinematografiji...
- Vaša zemlja ima jednu od najboljih kinoteka na svetu. U vašoj zemlji ima puno umetnika, posebno filmadžija koji zavređuju pažnju sveta. Najradije gledam filmove Emira Kusturice, iako oni ne predstavljaju srpski film. Ali ja, kao Poljak, mogu to sebi da dozvolim da kažem, jugoslovenski film nema mesto u svetu koje zaslužuje. O francuskoj produkciji...
- U Francuskoj, koja ima 60 miliona stanovnika, snimi se godišnje 190 filmova. To je na prvi pogled pozitivno. U današnjem svetu je teško uraditi film koji gubi novac. Zašto? Zato što je uslov da se ne izgubi novac da producent ne snima jedan film, pa pravi pauzu i čeka rezultat, nego deset odjednom. Tako i najgori dobije svoju publiku. Zbog toga je trijaža slaba. Najzad, bude ih pet-šest veoma zanimljivih. Andžej Žulavski, inače, važi za režisera koji nije mnogo opčinjen američkom produkcijom. Na pitanje francuskog novinara, nakon premijere 'Vernosti' prošle godine u aprilu, koje se odnosilo na uticaj Amerike na Evropu, odgovorio je da 'Jovanku Orlenaku' Lika Besona nikad ne bi gledao. A zašto. 'Neću da umrem kao idiot. Gledati Besonove filmove čini vas idiotom'. M. Marjanović
