Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problemi s glagolom čitati
Odmah na početku, ne smeta mi što se iz aparata nazvanog validator u vozilima GSP-a neumorno vrti dosadna poznata rečenica. Dama prijatnog glasa peva svoju pesmu, ja motam svoje filmove, živimo u miroljubivoj koegzistenciji. Smetaju mi druge stvari.
Ne bih se time bavila da nisam pročitala komentar čitateljke ovih novina. Pod poznatim imenom ili sigurno ne slučajno izabranim pseudonimom, ona je zajaukala (tri puta) pogođena lošim izborom prefiksa. Očitava se molitva, kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << a karta se učitava. Dopala mi se ta morfološka preosetljivost. Promuvala sam se po forumima da vidim bavi li se još neko glagolom čitati i raspitala se okolo šta svet zamera izabranom prefiksu. Komentarišući GSP inovaciju, nekoliko njih je ignorisalo promenu u liku glagola pa napravilo neduhovite opaske o čitanju karata. Očitati je postalo čitati/ pročitati. Pojavio se i skoro zaboravljeni Mujo. On sedi i svaki put kad se tako naredi, pročita sve podatke sa karte. Dolazi kontrola, a on recituje naučeno... Interesantno mi je što nigde nisam našla plavušu u ulozi glupog putnika.
Iz razgovora sa semantički senzitivnim korisnicima javnog prevoza, saznala sam ključ za pravljenje distinkcije. Učitati znači staviti (ubaciti), a očitati znači skinuti. Ipak, problem nastaje kod upotrebe u konkretnom slučaju. Jer, podaci se ubacuju, a novac se skida. Kako to u Srbiji biva, polemika se nezavisno od teme razvije u nedogled. Tako sam otkrila još neke tajne o glagolima koje razlikuje samo početni vokal. U jednu klasifikaciju je ubačen i vršilac radnje. Naime, kod oblika „učitati“ subjekat je putnik, dok je kod drugog, za čitateljku od koje je sve počelo spornog oblika, subjekat mali aparat koji nas čini validnim. (Nas ili naše karte, pa tako opet nas. Eto još jednog jezičkog problema.) Kad razmislite, i ovde bi došla u obzir oba glagola.
Ne bi bilo loše da neki rečnik razrešava dilemu, ali Matičin je rađen u predinformatičkom dobu, na Akademijin ne računamo, a za aneks bilo kog od objavljenih koji sadrži ove jedinice nisam čula. Ipak, pre nego što se oslonimo na sopstvene snage i obično amatersko jezičko osećanje, mogli bismo da se raspitamo o tome kako se na komponente značenja razlažu rečničke jedinice a ne da diskreditujemo bilo koji izabrani oblik zato što smo ga u životu sreli samo u jednoj upotrebi. Nauka koja se bavi rečima, oblicima i značenjem, vrlo je kompleksna. O tome se može čitati u raznim knjigama. Ali, to ponovo ima veze s glagolom čitati, a on je kod nas problematičan.
