Izvor: Politika, 17.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznanje je stiglo u pravi čas
Eli Nešić biće danas uručena nagrada grada Beograda za arhitekturu i urbanizam
Eli Nešić, mladom arhitekti, danas će u Skupštini grada biti uručena nagrada grada Beograda za arhitekturu i urbanizam, za stambeni objekat – luksuzne apartmane koji su izgrađeni u ulici Baje Pivljanina na Dedinju, u Beogradu. Nešićeva je još kao student na drugoj godini Arhitektonskog fakulteta (1992) počela da radi, i iza sebe ima učešće na brojnim konkursima. Bila je vodeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << projektant u više od 15 projekata, kao samostalni autor ostvarila je osam realizacija, a u okviru projektnog biroa „Zenit-inženjeringa” ima dvadeset realizacija. O prvim koracima u svetu arhitekture kaže:
– Prvo sam radila povremeno, honorarno, potom sam sarađivala u izradi konkretnih projekata i realizacija, učestvovala sam na konkursima, studentskim, domaćim i internacionalnim. Prvi moji projekti su bili u okviru različitih timova, ali moj najveći autorski projekat je ovaj koji je sad nagrađen. Moglo bi se reći da sam već 15 godina u struci. Izdvojila bih i neke konkursne radove koji su bili nagrađeni, to su bile prilike gde sam mogla da se kreativno izrazim bez opterećenja i ograničenja koja prate praktičnu gradnju i konkretne poslove.
– Nagrada grada Beograda, pre svega, predstavlja veliku čast, posebno ako se uzme u obzir njena tradicija, kaže Ela Nešić. – Ona pruža i značajan podsticaj za moj dalji rad i bavljenje profesijom koju veoma volim i pored svih nepovoljnih okolnosti koje su često prisutne i obeshrabrujuće. Nagrada je stigla u pravi čas, u trenutku kada je čovek najaktivniji i kada ovakvo priznanje može biti podsticajno i nadahnjujuće za neki budući rad. Mojim kolegama je drago zbog ovog priznanja jer to pruža nadu da se trud isplati, kaže Ela Nešić.
O nagrađenom stambenom objektu na Dedinju, mlada Beograđanka kaže:
– Kontekst u koji je smešten objekat koji sam projektovala odredio je njegove osobine. Neposredna blizina Dvora, porodičnih vila na Dedinju, podrazumeva luksuzno stanovanje. Taj viši stepen kvaliteta shvatila sam ne kroz upotrebu skupih materijala i egzibicija forme, što je laička asocijacija na luksuz, već sam taj utisak htela da ostvarim kroz prostorne kvalitete: funkcionalna rešenja unutrašnje organizacije stanova, komforne sobe sa zasebnim kupatilima i garderobom, trostranu orijentaciju stanova koja omogućava kvalitetno prirodno osvetljenje i ventilaciju, veću visinu prostorija kao u predratnim stanovima i povezanost pojedinih ambijenata kuće sa baštom i okruženjem.
Fasadnu kompoziciju Ela Nešić je rešila primenom jednostavnih materijala, a smenom boja i planova želela je, kaže, da postigne dinamičan likovni i arhitektonski efekat, dajući objektu identitet u neposrednom okruženju izrazito autorske arhitekture starijih kolega, što je bio poseban izazov i podsticaj. Geometrijska forma bočnih zidova proističe iz unutrašnje logike kuće a pad jednovodnog krova vizuelno prati značajni nagib terena. Enterijer je rešen nenametljivo, kako bi bio prijatan za različite, a nepoznate korisnike.
Ela Nešić je sa svojim radovima prisutna i na ovogodišnjem Salonu arhitekture koji se u Beogradu održava od 27. marta do 30 aprila, a o ovoj manifestaciji za „Politiku” kaže:
– Ovogodišnji Salon karakteriše porast kvaliteta izloženih radova, entuzijazam struke i to se odnosi na sve generacije učesnika. Pomaci u društvenoj svesti su spori, ali vidljivi. Projekti su raznovrsni , investitori su otvoreniji ka inovativnim idejama arhitekata, konkursni radovi su na liniji savremenih evropskih tendencija. Sve više izlaze u prvi plan pripadnici mlade generacije arhitekata i drago mi je da su baš oni nosioci najvećih stručnih nagrada ove godine. Upravo ove radove odlikuje drugačiji pristup arhitekturi, sa akcentom na snažnoj ideji i konceptu koji autori ostvaruju jednostavnim sredstvima. Na Salonu učestvujem redovno već dvanaest godina, prvo sa studentskim, pa konkursnim radovima, a kasnije i sa realizacijama. Ove godine to su stambeni objekat na Dedinju, enterijer prodavnice „Prizma” u Novom Sadu (koautor Danilo Nedeljković) i, trećeplasirani, međunarodni konkursni rad za Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu ( u okviru autorskog tima). Naročito je dragoceno iskustvo moj rad sa studentima Arhitektonskog fakulteta, o čemu svedoči izložba Salona „Staro sajmište”.
Ela Nešić je samostalni umetnik pri ULUPUDS-u, njena karijera je fri lenserska i, kako sama kaže: „Trudim se da ostanem nezavisna, a da ne radim potpuno samostalno već da razmenjujem iskustva sa starijim i mlađim kolegama. Moj afinitet je usmeren više ka arhitekturi nego ka enterijeru, a najviše bih volela da se bavim samo projektovanjem muzeja ili sličnih objekata vezanih za objekte kulture. Ali, nažalost ovde se time možete baviti samo na papiru, poslednji izgrađen muzej kod nas je iz šezdesetih godina prošlog veka.”
O tome šta joj smeta u prestonici, Ela Nešić kratko kaže:
– Smeta mi stihijska gradnja koja se dešavala, sada se nadam, samo u prošlosti, a ono što volim su nenašminkanost i šarm Beograda. I, zato volim Beograd.
B. Lijeskić
[objavljeno: 18/04/2008]
