Izvor: S media, 19.Jul.2009, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primer kulturne institucije
Udruženje gradjana Treći trg u ovogodišnji učinak upisalo je organizaciju 3. beogradskog medjunarodnog festivala poezije i knjige "Trgni se! Poezija! 09", redovna elektornska izdanja istoimenog časopisa za kulturu, veći broj književnih večeri i promocija.
Pored toga, do oktobarskog Sajma knjiga u Beogradu biće objavljeno 13 naslova.
Tako se, za naše uslove, na jedinstveni način materijalizuje san trojice nekadašnjih apsolvenata književnosti - Dejana Matića, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Milana Dobričića i Srdjana Papića - iz 2004. da osmišljavanjem projekata omoguće afirmaciju pisaca u Srbiji i regionu koji tek stupaju na književnu scenu.
Ideja je bila, kako je Tanjugu rekao direktor Trećeg trga i jedan od urednika njegovih izdanja, pesnik Dejan Matić, da, za početak, to rade u elektronskoj formi kao najjeftinijoj, ali pošto nisu bili hakeri pošli su od ispitivanja mogućnosti interneta menjali formu sajta, dok nisu došli do najboljeg rešenja.
Sve što su stavljali na sajt čuvali su u pisanoj formi, a prema rečima Matića, ipak, su želeli da dodju do klasicncog izdavaštva i posle godinu dana štampali su prvu svesku Trećeg trga.
Osnovano kao nevladino, neprofitno, nestranačko društvo za istraživanje i afirmisanje savremene književnosti, umetnosti i kulture, do sredstava dolaz putem konkursa na koje šalju svoje projekte, donacija, pretplate, od stranih ambasada.
Govoreći o obezbedjivanju sredstava za časopis "Treći trg", Matić je kazao da su svake godine učestvovali na konkursima za periodične publikacije koje raspisuje Ministarstvo kulture i dobijali izvesna sredstva sve do ove godine
Do sada je objavljeno 16 elektronskih brojeva i šest štampanih svezaka časopisa sa preko 750 priloga i više od 250 pesnika, prozaista, likovnih umetnika iz dvadesetak zemalja.
Medju prevedenim autorima najviše je oni koji pripadaju generacijama šezdesetih i sedmadesetih godina za koje se saznalo preko njihovih udruženja, interneta ili prevodilaca koji su ih preporučili.
Ipak, naglasak je stavljen na pisce iz regiona, a najviše ih je iz Hrvatske, čiji su prilozi, prema Matićevom mišljenju, najkvalitetniji, dok ih je nešto manje iz BiH i Crne Gore.
Matić je kazao da se upravo priprema tematski broj - katalonska književnost - kao i festivalska sveska sa tekstovima 17 ucesnika iz Rusije, Velike Britanije, SAD, Poljske, Češke, Belgije, Madjarske, Portugala Crne Gore, BiH i Srbije.
Na pitanje da li su ostvarili neke forme bilateralne saradnje, Matić je odgovorio da je i tu pažnja posvećena regionalnom povezivanju sa susednim zemljama, a posebno sa onima sa kojima nas povezuje jezik koji svi razumemo.
Sa piscima iz BiH nije došlo do institucionalizovne saradnje, ali postoji na individualnom planu pa su nekim poput Šejle Šehabović iz Tuzle, stalni saradnici i urednici.
Prema rečima Matića, sa madjarskim Udruženjem pisaca do 40 godina (JAK) došlo do saradnje preko Madjara poreklom iz Vojvodine (Roland Orčik iz Bečeja).
Medju pojedince koji su Trećem trgu odškrinuli vrata za nastup u svetu Matić je uvrstio britanskog pesnika Džejmsa Berna urednika časopisa "The Wolf", izdavača Aleša Štegera iz Slovenije i Heder Tejlor iz Velsa...
Izdavački sektor pored časopisa oformio je nekoliko biblioteka - "Pasoš", "Desant"m "itd...", "Trgni se! Poezija!", "Omaž".
