Izvor: Blic, 25.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prilažem samo svoj glas
Prilažem samo svoj glas
Sedio sam u jednoj oštariji u Vodnjanu i pio crno vino. Otkrivao sam ove istarske gradiće i ljude u njima. Osećao sam se kao poznati stranac na ovim prostorima - kao u vesternu. Onda se iz druge prostorije pojavio Livio Morosin. Izgledao je kao Stefan Dedalus iz Džojsovog 'Uliksa'. Rekao je nešto kao: 'Zašto sediš sam za stolom? Dođi k nama za stol da zajedno pijemo.' Za stolom su sedili njegovi prijatelji, istarski rokeri. Pili smo vino celu noć. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Dobro je', pomislio sam, 'rokeri još žele sa mnom piti vino.' Livio, kao i ja, ne spada u ljude koji unapred znaju šta će i s kime raditi. Tako smo počeli da se družimo na relacijama Pula, Vodnjan, Barbariga...
U Betigi smo se družili sa ženama i decom, a u Cardusu 'kao ljudi', kako bi Livio rekao. Tamo me upoznao i sa Francijem. Zatim i sa članovima svog benda Đoletom, Mifrom, Bepom i sa usamljenim jahačem Marušićem.
Saznao sam ko je Radojica i ko je Dario, i uopše ko je ko za stolom. Zatim smo i pevali zajedno. Rekao je da mi ritam nije jača strana, ali da dosta dobro držim intonaciju, te da mi je 'interpretacija mrak'. Ja sam njemu dobacio da mu je ritam i interpretacija super, ali da ponekad fali notu. 'Ma ne kapiš ti istrijansku ljestvicu, beba!', odgovorio je on. Pevali smo zajedno i igrali šah do duboko u noć. Ne znam ko je prvi predložio da snimimo ploču. Uostalom, to i nije važno. Sada, kada je ploča tu, ona svedoči o jednom novom 'pobratimstvu lica u svemiru'. Livio i njegov bend osvajaju svojom posebnošću. Sa svoje strane prilažem svoj glas koji sada zvuči ovako.
Rade Šerbedžija, Barbariga, 26.10.2002. Livio Morosin
Morosin je ostvario jednu od najuspešnijih muzičkih karijera na hrvatskoj estradi. Sredinom sedamdesetih godina počeo je kao alternativac, a zatim je postao začetnik i jedan od najpoznatijih predstavnika ča-talasa. Prvi samostalni album 'I Anelidi su bili crnci' izdao je 1977. i pobrao dobre kritike zbog svojevrsnog i duhovitog osvrta na narodno muzičko nasleđe. Od 1989. do početka devedesetih bio je pevač i gitarista legendarne grupe 'Gustafi i njegovi dobri duhovi', iz koje su kasnije nastali 'Gustafi'. Godine 1993. počeo je saradnju sa Alenom Vitasovićem sa kojim je snimio album 'Gušti su gušti', koji je prodat u 70.000 primeraka. Na albumu 'Bura tramontana', koji je snimio 1999. u saradnji sa Dariom Marušićem, reinterpretirao je istarsko muzičko nasleđe. Šesti Šerbedžijin album
Pored filmskih, pozorišnih i televizijskih uloga Rade Šerbedžija je snimio i pet muzičkih albuma, kojima je dodao i šesti 'Orihi Orihi'. Ideja za novi album je nastala u Istri, gde se susreo sa tamošnjim muzičarima. Šerbedžijina šansonjerska interpretacija isprepletana je motivima istarske narodne muzike. Pored Šerbedžije na albumu su učestvovali i 'Livio Morosin bend' i Dario Marušić, cenjeni istarski muzičar. Među uglednim i poznatim gostima je i Vlado Kreslin, koji je za album napisao pesmu 'Nocoj igramo za vas'. Autor većine tekstova na albumu je Rade Šerbedžija, a muzike Livio Morosin. U okviru promotivne kampanje, u drugoj polovini decembra, Rade Šerbedžija će održati seriju koncerata u Centru 'Sava'.
