Izvor: Blic, 29.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priče o Fridi Kalo i našim strahovima
Povodom Svetskog dana igre, 29. aprila, večeras (19.30) u Narodnom pozorištu u Beogradu biće premijerno izvedena dva jednočina baleta „Interval” i Viva la vida”, rađena na muziku savremenih autora. Ali nije samo to povod za svečani dan: prvi put nakon više od jedne decenije tri mlada koreografa dobila su priliku da rade u ovoj nacionalnoj kući. Vladala je, stoga, juče u Narodnom pozorištu posebna atmosfera. Koreografi Zoran Marković i Aleksandar Ilić pažljivo su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osluškivali na generalnoj probi reakcije „nezvanične publike” (prijatelja, kolega, novinara") na njihove prve velike koreografije.
- Svuda u svetu je normalno da se mladim ljudima daje šansa, a u Srbiji i nije baš tako, jako je teško doći do Narodnog pozorišta. Mada ne znam zašto je to do sada bilo tako, mi smo ti koji su bačeni u vatru, a njima je ovo samo jedan eksperiment - priznaje nam svoju nervozu koreograf Aleksandar Ilić dok iščekuje poslednju probu pred veliku premijeru.
- Čak nam niko od domaćih koreografa nije priskočio u pomoć. Smešno je da sam se ja konsultovao sa Stašom Zurovcem iz Zagreba.
Njegov balet „Viva la vida!” inspirisan je biografijom i životnim koloritima meksičke umetnice Fride Kalo.
- Frida Kalo je u jednom trenutku postala, zahvaljujući pozorištu i filmu, veoma popularna u Srbiji. Pa smo odlučili da napravimo i baletsku verziju priče o njoj - kaže u polušali Aleksandar. I dodaje:
- Fridu Kalo više koristim kao simbol života zbog njene patnje i borbe, sa jedne strane, i velike želje za životom, koju svako od nas poseduje, sa druge. Svima koji imaju problema sa smislom života Frida je dala recept: živeti, boriti se i ne priznati da postoje loši dani, već samo manje dobri.
Nažalost, Aleksandar je imao prilike da ovu magičnu formulu i neposredno primeni u toku samog rada na predstavi:
- Usred rada na priči o Fridinom životu izgubio sam prijateljicu, nekoga ko mi je bio jako blizak i čiji mi je savet bio jako važan. Zbog tog događaja promenio sam i kraj - on je sada dramski teži, ali i emotivniji, dirljiviji. Večerašnja predstava je njoj posvećena - kaže Ilić.
Šarene, žive kostime jakih boja u duhu Fride Kalo prati oskudna i donekle apstraktna scenografija, upotpunjena džinovskim portretima samih igrača.
Balet „Interval” u koreografiji Zorana Markovića i Maše Kolar inspirisan je savremenom temom nesnalaženja čoveka u modernom vremenu: trčanje za poslom, novcem, karijerom, nedostatak porodice, straha da prihvatimo vreme onakvim kakvo jeste.
- Sretao sam ljude koji žive u istom ambijentu, nisu promenili ništa u svojoj kući već 30 godina, ali ne iz finansijskih razloga, već iz straha, zato što se osećaju slobodno samo u tom prostoru - objašnjava Zoran izvor svoje inspiracije.
Tako i glavni lik predstave „Interval” tokom cele predstave ne izlazi iz zatvorenog prostora, u kome vreme kao da ne teče, dok oko scene vrvi od brzine, ludila i haosa svakodnevice. Skupiti hrabrost i izaći u spoljašnji svet - to bi mogla biti poruka ovog koreografskog tandema.
- Glavni problem svih nas je da otvorimo oči i živimo u vremenu u kome se zaista nalazimo. Svi plaćamo danak savremenog doba. Koreografiju sam uradio sa svojom suprugom sa kojom ne živim u istom gradu, ona živi u Zagrebu, pre toga je radila u Italiji, a ja sam u Holandiji, nalazili smo se sada u Beogradu na probama, a daleko od toga da smo jedini koji tako žive - dodaje Marković.
Obe predstave izvode baletski umetnici Narodnog pozorišta, scenografiju je osmislio Boris Maksimović, dok su autorke kostima Katarina Grčić za „Interval”, a Olga Mrđenović za balet „Viva la vida!”. Prva repriza baleta zakazana je za 30. april.
Koreografi
Zoran Marković se školovao u Beogradu i Hamburgu. Kao solista drezdenskog Baleta 90-ih godina nastupa u baletima Džona Nojmajera, Štefana Tosa, Matsa Eka" Član haškog NDT-a postaje 2006, gde sarađuje sa Kilijanom, Ekom, Forsajtom. Sada radi kao slobodan umetnik, koreograf i pedagog u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Srbiji.
Maša Kolar je baletsko obrazovanje stekla u Zagrebu i Belgiji. Za posebna dostignuća u koreografijama Nojmajera, Tosa, Eka, dobila je nagradu „Meri Vigman”.
Aleksandar Ilić je pohađao baletsku školu „Isidor Bajić” u Novom Sadu i „Lujo Davičo” u Beogradu. Kao koreograf debitovao je na Festivalu koreografskih minijatura 1999. Prošle godine je kreirao koreografiju za predstavu „Čarobni pasulj” u Pozorištu „Pinokio”.
Svetski dan igre
Svetski dan igre ustanovljen je od strane Međunarodnog saveta za igru pri UNESCO-u, i proslavlja se od 1982. godine svakog 29. aprila, na dan kada je 1727. rođjen Žan-Žorž Nover (Jean-Georges Noverr), veliki reformator igre.
Svake godine poslanicu šalje jedna od istaknutih figura iz oblasti igre, a dan se obeležava različitim plesnim aktivnostima koje su potpuno otvorene za najširu publiku.
Koreograf Akram Kan (Akram Khan) napisao je ovogodišnju poslanicu u kojoj, između ostalog, kaže:
„Ovaj vrlo poseban dan, posvećen je jeziku koji svako na ovome svetu može govoriti, prirođenom jeziku naših tela i duša, naših predaka i naše dece(") Ovaj je dan posvećen svakom telu svakoga verovanja, boje i kulture koja unosi tradiciju svoje prošlosti u priče sadašnjosti i u snove budućnosti. Ovaj je dan posvećen Igri, njenoj neizmernoj količini dijalekata i nesagledivoj moći da izrazi, transformiše, ujedini i oduševi.”
