Izvor: Politika, 19.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča važnija od forme
Honas Kuaron, sin meksičkog reditelja Alfonsa Kuarona, u filmu „Godina nokta” traga za novim načinom snimanja i novim filmskim izrazom
Novi Sad – „Reditelji poput Inaritua, Del Tora, Merieljesa, Saleša i mog oca Alfonsa Kuaronaskrenuli su pažnju na kinematografijuLatinske Amerike. Mladima je pružena prilika da se iskažu, ali data i obaveza da opravdajušansu i ponude nove ideje”, istakao je u kratkom razgovoru za naš list reditelj Honas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kuaron. Njegov film „Godina nokta” na festivalu Sinema siti u Novom Sadu prikazan je u programu „Latino”, posvećenom kinematografiji Latinske Amerike.
Dvadeset petogodišnji meksički reditelj Kuaron u svom gotovo eksperimentalnom filmu neobične strukture, slika romansu Amerikanke i Meksikanca, koja je nemoguća zbog razlike u godinama, ali i kulturoloških i jezičkih barijera.
– Želeo sam da pronađem novi način snimanja filma i novi izraz. Godinu dana sam fotografisao devojku, brata i prijatelje i na osnovu fotografija sam smislio priču. Trudio sam se da film radim suprotno od uobičajenog, prvo da postavim sliku, pa tek onda da napišem scenario. Koristio sam niz fotografija, pa sam smišljao dijalog i monologe. Ovaj film je eksperiment u naraciji – objašnjava mladi Kuaron. On dodaje da film, da bi bio uspešan, mora da ima dobru priču, odnosno da je „sadržina, priča mnogo važnija od forme”.
– Kada sam postavio fotografije dobio sam svest o protoku vremena. Tek tada sam počeo da radim i na zvuku kojim sam obogatio film i dao mu utisak pokreta. Publika jeste šokirana u prvih nekoliko minuta gledanja filma, ali se vremenom veže za priču – dodaje Kuaron, koji ne krije da je takav komentar dobio i od oca, reditelja filmova „I ja tebi kevu” i „Velika očekivanja”.
Mladi rediteljje otkrio da je njegov film koštao samo 8.000 dolara i smatra da nove tehnologije pružaju šansu mladim autorima da za mnogo manja sredstva snime filmove. U razgovoru za „Politiku”, Kuaron je izrazio žaljenje što na vreme nije znao da na festivalu Sinema siti postoji program „Do 10.000 dolara” jer smatra da je njegovom filmu mesto i u tom programu.
Sagovornik „Politike” dodaje da na njegautiču reditelji poputAbasa Kijarostamija, koji je pasionirani fotograf, i Korlosa Rejgadasa.
– Danas nema mnogo razlika između američkog i meksičkog filma. Nije važno gde je film snimljen, već koliku slobodu ima autor da snima onako kako je zamislio. Reditelji žele da imaju apsolutnu kontrolu nad svojim filmovima, samo im to negde više polazi za rukom– smatra Honas Kuaron, koji će i u narednom filmu eksperimentisati sa naracijom i tragati za novim načinima snimanja filma.
Inače, novosadski festival protiče u prepunim projekcijama u bioskopima na otvorenom, a za prvih pet dana festival je posetilo 25.000 gledalaca.
I. Aranđelović
-----------------------------------------------------------
Najbolji filmovi regiona
Programom „Balkan Baster” festival Sinema siti pruža priliku da se publika i gosti upoznaju sa nekim od najgledanijih i najznačajnijih filmova iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Bugarske koji su zapažen uspeh imali na nacionalnim i internacionalnim festivalima. Magični realizam i poetika kadrova krase makedonski film „Ja sam iz Titovog Velesa”. Psihološki senzibilno slikanje narastajućeg antagonizma između filmskih junaka, ali i klasične i folk muzike, veliki su aduti slovenačke drame „Estrelita”. Preciznom režijom, dobro odmerenom glumom i vrhunskim snimateljskim radom osvaja hrvatsko-bosanska ratna drama „Živi i mrtvi”, dok suočavanje nekadašnjih ideala i nadanja sa htenjima i rutinom današnjice, mladalačke ludosti sa svakodnevicom starosti, euforije sa nostalgijom, čine dirljivom artističku igru u bugarskom filmu „Kojim putem danas”. Sa duhovitošću i narativnom dovitljivošću privlači bosansko koprodukcijsko delo „Teško je biti fin”, na talasima jetkog humora plovi i albanski „Mao Cedung”, dok je crnohumorna komedija samo okvir za delikatni razvoj neočekivane ljubavne romanse u hrvatsko–srpskom filmu „Nije kraj”. Svi ovi filmovi nastajali su u veoma sličnim produkcijskim uslovima i često su plod međusobne autorske i glumačke saradnje i koprodukcijskih napora susednih zemalja, ali i podrške evropskih filmskih fondova, koju dobijaju zahvaljujući dobro ispričanim pričama u čijem je središtu uvek čovek.
D. L.
[objavljeno: 20/06/2008.]
.jpg)
