Izvor: Glas javnosti, 07.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o sazrevanju
Među brojnim novim naslovima koji će tokom ove sezone biti uvršteni na repertoar beogradskog nacionalnog teatra, posebnu pažnju ljubitelja pozorišta svakako privlači predstava „Figarova ženidba i razvod“. Naravno, za to postoji više razloga, a oni glavni su vrhunski reditelj, izvanredna glumačka ekipa i čak tri poznata komada koja su dramaturškim intervencijama spojena u jedan. Naime, u pitanju je kompilacija tri dela - „Figaro se razvodi“ Edena fon Horvata, te istoimene Bomaršeove >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba“, koje će svojim specifičnim umetničkim rukopisom „overiti“ jedan od najpriznatijih pozorišnih stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije - makedonski reditelj Slobodan Unkovski, a premijera se očekuje tokom novembra na Velikoj sceni. U velikom glumačko-pevačkom ansamblu naslovnog junaka igraće Igor Đorđević, Miloš Đorđević i Vladimir Andrić, lik grofa Almaviva tumačiće Boris Komnenić, Vojislav Brajović i Predrag Milanović, njihove žene biće Dubravka Stojanović-Glid, Olga Odanović i Suzana Šuvaković-Savić, dok će se u ulozi verenice Suzane pojaviti Nada Šargin, Nataša Ninković i Dubravka Arsić. Ostale likove igraće Teodora Živanović, Dragana Milošević, Pavle Jerinić, Bojana Bambić, Iskra Brajović, Jelena Vrcibabić, Hana Selimović, Stefan Buzurović...
Dramaturg predstave Slavko Milanović objašnjava za Glas javnosti da je Fon Horvatov komad nastavak „Figarove ženidbe“, a ne savremena interpretacija iste priče.
ISTORIJSKO SAŽIMANJE
Zahvaljujući Fon Horvatovom istorijskom sažimanju, Figaro je postao naš savremenik. Pozorišna uslovnost je dopustila da se njegov ulazak u zrelo doba dešava skoro dva veka kasnije - u tridesetim godinama dvadesetog veka, vremenu cvetanja filozofije beznađa. Na taj način Figarov lik opkoračio je ceo period modernosti - od njenog kartezijanskog početka (Dekartove ideje odjekuju u čuvenom monologu iz Figarove ženidbe, a Voltera Figaro izričito pominje) sve do novovekovne filozofije apsurda.
- Nastavak priče je nagovešten već u Bomaršeovoj komediji „udaljenom grmljavinom Revolucije koja odjekuje u ‘Figarovoj ženidbi’“. Francuska buržoaska revolucija se dogodila 1789. godine - samo pet godina posle premijere Bomaršeove komedije. Upravo tih pet godina deli radnju „Figarove ženidbe“ od radnje prikazane u Fon Horvatovom komadu - kaže gospodin Milanović.
Prema njegovom mišljenju, istorijski gledano, bilo je logično da slavni kvartet likova, poznat još od „Seviljskog berberina“ - Grofa i Groficu Almaviva i bračni par njihovih slugu Figara i Suzanu, zateknemo u bekstvu pred pretećom osvetom revolucionara.
- Logično sa stanovišta aristokratske polovine kvarteta, ali ne i Figarovog stanovišta, jer Figaro dobro razume istoriju i istog časa shvata da se sa Revolucijom iz korena promenio tradicionalni odnos sluga - gospodar. I to u korist slugu. Figaro je u stanju da vidi i shvati novu realnost. On je sposoban i da anticipira događaje i upozoravao je Grofa na njih još kod Bomaršea. U Fon Horvatovom nastavku priče, on je, ipak, krenuo sa Grofom Almavivom u emigraciju... Da spajanje ove dve komedije u tekst jedne predstave ne bude samo više ili manje spretna konstrukcija, pobrinuo se ponovo sam Fon Horvat. NJegova priča o Figaru nije samo metafora moderne egzistencije, nego i obična priča o životnom sazrevanju - navodi naš sagovornik.
- Mocartova opera, odnosno libreto Lorenca da Pontea, ima istu priču kao i Bomarše, samo što je tekst rasterećen kritičkih političkih tonova i opaski na račun aristokratije, zbog koje je Bomaršeov komad bio zabranjen osam godina - kaže Slavko Milanović.
Scenografiju će kreirati Miodrag Tabački, kostime Angelina Atlagić, a muziku će komponovati Irena Popović.
