Izvor: Blic, 14.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o Fani Miki
Priča o Fani Miki
Una senjora granda, kaže taksista vozeći me kroz osammilionsku Bogotu, i pokušavajući da mi pričom odvrati pažnju od činjenice da nije uključio taksimetar. 'Velika gospođa' odnosi se na Fani Miki, ženu koja stoji iza dvadestogodišnje istorije najvećeg pozorišnog festivala Južne Amerike.
Taj, pomalo smešni, pseudonim, Fani Miki, krije osamdesetogodišnju argentinsku glumicu koja je već nekoliko decenija najveća pozorišna zvezda Kolumbije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a poslednje dve i osnivač, voditelj i direktorka teatarskog događaja zbog kojeg se o ovoj zemlji ne misli samo kao o poprištu kokainskih kartela i neprestanog rata u šumama Anda.
Na ovom festivalu bili su svi: Piter Bruk i Bob Vilson, Peter Štajn i Lepaž, Fomenko i Vasiljev, najcenjeniji izraelski savremeni ples i najvažniji australijski pozorišni nomadi, najbolji nemački teatar i najbolji teatar Balkana. I, razume se, sve što vredi od Meksika do Argentine. U zemlji prividne parlamentarne demokratije, u kojoj režim podržava jednu paravojnu gerilu protiv druge, tobož levo orijentisane, a sve zarad bitke za zemljište i sve zahvaljujući američkom novcu, Fani Miki uspeva da dovede ceo pozorišni svet u dve nedelje, da pronađe novac za dve hiljade i petstotina učesnika sa pet kontinenata, iz pedesetak zemalja, koji ovde ne ostaju manje od nedelju dana.
Dobrodržeća starica plamteće crvene kose ima snage da tri puta u toku festivala napravi ručak za po stotinjak učesnika, i da im servira 'ahijako', tipičnu kolumbijsku pileću čorbu sa tri vrste krompira, kukuruzom, avokadom, kaprom, pirinčem i finim travama, da stigne bar na završni aplauz svake trupe koja ovde boravi i da im uruči plaketu-uspomenu na učešće, da održi pritom po jedan govor, da uveče stigne na zborno mesto svih učesnika u okviru grada-teatra napravljenog na ovdašnjem sajmištu i da odigra poneku salsu.
Fani Miki, la primera dama del teatro, odlučila je da se, posle dvadeset godina festivala i šezdeset godina na sceni, povuče. Niko u Kolumbiji ne može da odgovori na pitanje hoće li tog festivala više biti.
Saludad a Fanny Mikey, kaže taksista, i ne ljuti se što mu dajem manje novca nego što traži za vožnju. Ne deluje kao redovan posetilac teatra. Ali, zna šta za njegovu zemlju čini ta velika gospođa.
Na večitom zborištu
'Sinovci' reditelja, pisca scenarija i producenta Siniše Kovačevića
Mnogo hteo, mnogo započeo! U filmu 'Sinovci' (godina proizvodnje 2006, trajanje: 150 minuta), debitantskom radu na zadacima režije i produkcije, Kovačević obrađuje veliku, patetičnu i bolnu srpsku temu gubitka mladih ljudi iz nekoliko generacija jedne domaćinske porodice. Prilagodivši za veliki ekran svoju 'Srpsku dramu' koja je sredinom protekle decenije bila nekoliko godina na pozorišnom repertoaru, autor dovodi starog Obrada Srećkovića do nekakvog vojničkog logora gde će naći tri Milana, sina, brata i strica, izginule l914, l944. i l99l. godine na krvavim balkanskim ratištima.
Na ovom večitom zborištu, na kojem major Katunac još traži svog posilnog i priprema mrtvu pešadiju za nove nebeske juriše, i sam Obrad će otkriti da mu više nema povratka u zavičaj. Nasuprot ovom nebeskom narodu jeste zemaljsko rasulo, sahranjivanje junaka u praznom sanduku, banalnost i pritvornost patriotskih, praznorekih govorancija. Spajanje dva sveta, zagrobnog i zemaljskog, pokazalo se kao nesavladiv rediteljski zadatak, jer filmski jezik traži posebniju vrstu verodostojnosti i ubedljivosti naracije. Na jednoj strani je sitnorealističko ocrtavanje zagrobnih junaka koji se sećaju svega zemaljskog, ali im slaba korist od toga (partizan još drži šmajser i ne odvaja se od njega). Zemaljski deo priče u porodici majora Katunca je još slabiji i dat je u plakatskim naznakama. Major Katunac nakon jedne od mnogih pogibija (na onom svetu se krvava sukobljavanja nastavljaju) vozdiže se u nebo sa oreolom oko glave i arhangelskim belim krilima na ramenima!
Sa ovakvim kičerskim natruhama i neujednačenom stilskom fakturom 'Sinovci' ne uspevaju da opravdaju dužinu filma (dva i po sata!), koji su svojim golemim darom izneli Petar Kralj (otac najmlađeg Srećkovića), Miodrag Krivokapić (major Katunac) i Nenad Maričić, Nikola Rakočević i Branislav Tomašević kao trojica Milana.
