Izvor: Politika, 21.Dec.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživeli smo razne režime
„Politika ne utiče na nas, najvažniji nam je kvalitet dela. Zar bismo inače opstali više od 100 godina?“
Ovo je jedna porodična kuća koja je ostala familijarna, željna da sačuva svoju nezavisnost, vrlo zahtevna kad je reč o kvalitetu onoga što objavljuje i čvrsto vezana odnosom dubokog poverenja i odanosti sa svojim autorima, kaže An-Solanž Nobl, direktorka za autorska prava u poznatoj francuskoj izdavačkoj kući „Galimar”, govoreći o tajni opstanka više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od jednog veka.
Osnovan 1911. godine kao nastavak „Nove francuske revije” ustanovljene 1909, „Galimar” danas objavljuje više od 2.000 naslova godišnje, ako računamo sve edicije zajedno kao i ponovljena izdanja iz njihovih fondova. Najviše se, ipak, objavljuje literatura i izvestan broj tih knjiga uvek postaju bestseleri, dok ostale imaju skromniju prodaju, kaže An-Solanž Nobl.
„Galimar” je danas kao neka vrsta spomenika francuske kulture, a od 2011. godine, kada je proslavljena stogodišnjica postojanja ove izdavačke kuće, mala ulica u kojoj je smeštena dobila je naziv Gastona Galimara, njenog osnivača. Lepa zgrada iza koje se nalazi prekrasan vrt danas je simbol francuskog izdavaštva, a njen istorijat otkriva da je 36 Gonkurovih nagrada otišlo „Galimarovim” izdanjima i da je 38 pisaca, što francuskih, što svetskih, čija dela je objavila ova izdavačka kuća, dobilo Nobelovu nagradu.
Danas u izdavaštvu ima mnogo stvari koje su diktirane tržištem i modom. Ima li toga i u „Galimaru” i u kojoj meri?
„Galimar” mora da zaradi novac jer inače njegovi autori ne bi bili adekvatno nagrađeni, a i sama kuća ne bi preživela. Mi, dakle, imamo jednu zdravu koncepciju ekonomskog tržišta, ali uvek čuvajući u svesti naš imperativ o kvalitetu literature koju objavljujemo.
Koji su osnovni kriterijumi u „Galimaru” za izbor novih knjiga kako francuskih tako i stranih pisaca? I da li se ti kriterijumi razlikuju u nečemu?
Kriterijumi su zaista isti i za francuske i za strane autore. To je, pre svega, kvalitet literature u romanima i značaj teme u drugim delima. Volimo da otkrijemo prve romane na francuskom i zatim da pratimo karijeru tih pisaca, objavljujući i njihova kasnija dela. Kad je reč o stranim autorima, gledamo kvalitet dela, naravno, ali nam je takođe važno i to kako je knjiga primljena od strane kritike u autorovoj zemlji i u drugim zemljama, ukoliko je prevedena na još neke jezike.
A politika? Postoji li u Francuskoj veza između izdavaštva i politike ili neki uticaj?
Apsolutno ne, bar kad je reč o našoj izdavačkoj kući. Da je drukčije, zar bi opstala više od 100 godina? Mi smo videli i preživeli toliko različitih režima…
Svi se žale na krizu. A vi?
Evidentno je da je svuda u svetu ozbiljna ekonomska kriza i da ona i nas čini još pažljivijima. Ali istina je da, u poređenju sa drugim izdavačkim kućama, „Galimar” ne stoji loše. Uostalom, upravo nedavno smo kupili izdavačku kuću „Flamarion”.
Galimar ima veliku mrežu i dobru prodaju. Koju formu publiciteta danas imate?
Nemamo neki ne znam kakav publicitet. Primenjujemo tradicionalna sredstva kao što je oglas na četvrtini strane u dnevnicima i magazinima.
Kakva je vaša saradnja sa srpskim izdavačkim kućama? Koje srpske autore objavljujete, kako se njihove knjige prodaju?
Naravno, ponosni smo što smo objavili Davida Albaharija koji je u Francuskoj dobio odlične kritike. Ali odlično sarađujemo sa našim srpskim kolegama i u obrnutom smeru: sa „Lagunom” koja je objavila naše autore Tonina Benakistu i Davida Foenkinosa, sa „Čarobnom knjigom” koja je objavila dela čiji su autori Danijel Penak, Le Klezio, Mirijel Barberi, zatim sa „Agorom” u čijem izdanju su objavljene knjige Mari Ndijaj, sa „Geopoetikom” koja je objavila Paskala Kinjara, pa sa izdavačkom kućom „Albatros plus” koja je objavila Stefana Odegija i Benoa Ditertra, sa Izdavačkom knjižarnicom Zorana Stojanovića i još nekima.
Koji „Galimarovi” pisci su najtiražniji – nekad i sad?
Kad je reč o piscima iz naših fondova to su, pre svega: Alber Kami, Sartr, Simon de Bovoar, Egziperi, Žan Žene, Romen Gari, Margaret Diras, Mišel Fuko, Moris Merlo-Ponti… Među savremenim autorima najveće tiraže ostvaruju Patrik Modijano, Le Klezio, Mirijel Barberi, Danijel Penak, Mark Digen, Žan-Kristof Rifin, Mari Ndijaj, David Foenkinos, Taar Ben Dželun...
Gordana Popović
objavljeno: 22.12.2012.
