Izvor: S media, 04.Avg.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevode i oni koji nisu studirali jezik
U filmu o Šerloku Holmsu doktor Votson kaže ženi koju je sreo na brodu: „You look so familiar” („Činite mi se tako poznati”), na ekranu čitamo „Mislim da smo se sprijateljili”; „Are you with me?” kaže jedna ličnost drugoj u želji da je pita da li je prati, a u prevodu stoji bukvalno i besmisleno: „Da li si sa mnom?”; psihijatar u prevodu kaže glavnom junaku: „Ne morate više da čuvate kostur u ormanu”, a u filmu ni kostura, ni ormana, već figurativni izraz „a >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << skeleton in the closet” označava skrivenu bruku ili dobro čuvanu tajnu… Ovo su samo neki od primera koje je još akademik Ivan Klajn navodio pre deset godina pišući za NIN. Ništa se do danas nije promenilo, a filmovi i knjige obiluju gomilama besmisleno prevedenih rečenica.
Godinama ne obrazujemo prevodioce. Ministarstvo menja svake dve godine svoje želje i prohteve, pa čas naloži da imamo prevodilački smer, pa ga ukine, pa traži izborni predmet, pa i to ukine. Prevodiocima je prepušteno da se obrazuju kad završe fakultet kroz praksu, a dok se nauče, prevedu i objave i po nekoliko knjiga. Sad uvodimo predmet prevodilaštvo na Filološkom fakultetu, ali to znači da će prvi obrazovani prevodilac izaći tek nakon četiri godine - pokušava da definiše korene problema prof. dr Ljubiša Rajić sa Filološkog fakulteta.
Ipak, nije problem samo u neznanju, napominje Rajić; prevodioci dobijaju toliko kratke rokove da nemaju vremena da se posvete prevodu ili toliko mali honorar koji ih ne motiviše da se potrude. To se posebno vidi u prevodu filmova i televizijskih serija, a među najugroženijim kategorijama je crtani film, jer svi misle da je rečenične konstrukcije namenjene deci jednostavno prevesti. Zato se često angažuju ljudi koji nisu ni studirali jezik sa koga prevode, već ga po sopstvenoj oceni dobro znaju. Zao krug nezainteresovanog izdavača, lošeg i zbrzanog prevoda, završava se često i bez lektorskog posla, pa u prevodima crtaća na „Minimax televiziji”, kojima se hvali izvesni „Sabo studio”, možemo čuti i brojne gramatičke greške srpskog jezika: „Ja sam višlji od tebe” (pravilno je viši) ili „Mi bi to mogli da uradimo” (pravilno je mi bismo to mogli…).
-U trku za jednostavnom zaradom tražili su prevodioce koji brzo mogu da prevedu neku knjigu ne vodeći računa o kvalitetu. Čitao sam nedavno knjigu koja se bavi istorijom ishrane i to je značajna knjiga po temi koju obrađuje, ali je prevod sa nemačkog katastrofalan; izdavač je „Stilos” iz Novog Sada. Ima jezičkih grešaka, frazeologija je bukvalno prevedena i na srpskom ništa ne znači, prevodilac očigledno ne zna nemački, jer pojedine reči nemaju značenje koje on navodi. Pisao sam izdavaču, nije reagovao. Imamo veliki broj izdavača amatera koji ofrlje rade posao i biraju prevodioce koji tome odgovaraju - sleže ramenima Rajić.
Posebna priča je i krađa autorskih prava nad prevodima jer mnogi izdavači pribegavaju najlakšem metodu - da hrvatski prevodi „posrbe” i potpišu fiktivnog prevodioca, samog urednika, ili nekoga iz porodice…
- Nema nikakve kontrole, ovo je za vlast potpuno periferna oblast. Mi samo pričamo o prevođenju lepe književnosti, a naročito je kritično kada je stručna knjiga u pitanju, koja služi kao udžbenik na studijama i čitaju je generacije studenata. Ona ima daleko veći uticaj od romana - smatra Rajić i napominje da će veliki problemi doći sa prevodima na stotine hiljada strana dokumenata Evropske unije: - Od kvaliteta tih prevoda pravnih dokumenata zavisiće možda život čitave države, o tome ne vodimo računa… U ovom trenutku bez 400, 500 prevodilaca nema šanse da Srbija kompetentno prevede evropske zakone i propise u nekom razumnom roku.
