Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevejani mačak sa dostojanstvom sfinge
Donald Ramsfeld je najčudniji samouniverzum, sačinjen isključivo od ja, ja i ja, samo ja. Umetnik kontroverzi i laži – kaže autor dokumentarnog filma „Nepoznato poznato” koji se prikazuje na Beldoksu
BELDOKS
„Stvari za koje mislite da su vam poznate ispostave se da nisu poznate”, čuvena je rečenica Donalda Ramsfelda, majstora takozvane spiralne retorike po njemu nazvane „Rumspeak” (Ramsfeldov govor) i arhitekte nepopularnih ratova koje su SAD >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodile i još vode u inostranstvu.
Još uvek ambiciozni i uprkos godinama još uvek naočiti nekadašnji američki državni sekretar za odbranu u dva različita mandata (u vreme Forda i u vreme Buša mlađeg), glavni je junak dugometražnog dokumentarnog filma „Nepoznato poznato” Erola Morisa. Ovaj dugometražni dokumentarni film imao je svetsku premijeru na 70. Veneciji, a na festivalu Beldoks biće prikazan 13. maja u Sava centru.
Morisov filmski portret Donalda Ramsfelda nije za propuštanje, jer ogoljuje još uvek ambicioznog karijeristu sa neverovatnim talentom za prepoznavanje „odakle vetar duva”. Kada se filmski autor dotakne teme o postojanju spiska svih poželjnih i odobrenih načina za mučenje zatvorenika u Abu Graibu i Gvantanamu ili upotrebe oružja za masovno uništenje, Ramsfeld će sa mirom idostojanstvom sfinge odgovoriti jedino sa „nešto se strašno desilo u mojoj smeni”, a u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” oskarovac Erol Moris (Oskar za dokumentarac „Magla rata”) kaže i da je reč o veoma opasnom čoveku...
Šta Vas je tokom intervjua sa Ramsfeldom najviše iznenadilo?
Odsustvo bilo koje vrste refleksije u odnosu na ono što je uradio boraveći na izuzetno visokim funkcijama u otmenom ofisu u Beloj kući. Mi smo napustili južni Vijetnam, taj rat koji je bio grotesktan neuspeh – 50.000 mrtvih Amerikanaca, milion i po ubijenih Vijetnamaca, jugoistočna Azija prevarena, a kada sam ga pitao šta je iz svega toga naučio, Ramsfeld mi odgovara: „Pa, nešto funkcioniše, nešto ne”.
Ramsfeld se kao zadovoljni mačak stalno osmehuje u kameru ne pokazujući ni jednog trenutka da ima svest ili interes za to šta je u moralnom smislu ispravo, a šta pogrešno?
To i jeste jedan od fenomena o kojem govori moj film. Ta pohlepa zadovoljnog mačka koji se na kraju smeje. On je jedna od najčudnijih likova koje sam ikad intervjuisao. Možda je ono što ga čini još čudnijim to što on nije neobičan. Ovo je mogao da bude samo film o taštini i uglađenosti. Može biti.
Da li je postavljao neke posebne uslove pre početka snimanja filma?
Nije imao kontrolu nad projektom i materijalom i to treba da bude jasno. Posetio sam ga u Vašingtonu i zamolio da dođe u Boston za dva snimajuća dana intervjua i tada mu je odnet i ugovor na potpis što on nikada nije uradio. Počeli smo snimanje, video je šta smo snimili, svidelo mu se i nastavili smo. Eto, tako je bilo.
Kako je reagovao kada je video potpuno završeni film?
Ne znam da li ga je video, tako da ne znam da li mu se dopao.
Donald Ramsfeld u filmu „Nepoznato poznato“ (Arhiva produkcije filma)
A da li mislite da je pristao na film kako bi ostavio sopstveni legat?
Mislim da je to sigurno bio jedan od razloga. Ljudi koji znaju da se tokom istraživanja njihove biografije može naići na probleme, vole da iskoriste šansu da ispričaju sopstvenu priču i neku sopstvenu istinu kako bi ih ljudi videli u drugačijem i što boljem svetlu, razumeli ih bolje. U svakom slučaju, teško je znati zašto je zaista pristao.
Moža i zbog još neugašenih ambicija?
Interesantno, on nikada nije postao predsednik SAD,niti potpredsednik, a njegovom drugaru i „saborcu” u osvajanjima političkih tronova –Diku Čejniju, to je pošlo za rukom. Ramsfeldu je upravo to bila ambicija, a s obzirom na njegovu političku biografiju i ambicije koje i dalje ima, ne bi čudilo da je pomislio da mu film o njegovoj političkoj personi, mogao na tom putu pomoći.
Je li ikada pokazao ljubomoru u odnosu na svog prijatelja Dika Čejnija?
Veoma je važno znati prirodu njihovih odnosa i sigurno je da surevnjivost ipak negde i lebdi naokolo. Kada sam ga pitao o tome da li je postao državni sekretar odbrane u vreme Buša mlađeg zbog Čejnija, odgovorio je da je imenovan zato što ga je preporučio Buš stariji.
Kakvo je Vaše lično mišljenje o Donaldu Ramsfeldu?
To je retoričko pitanje, sigurno je da imam svoj ugao gledanja zbog koga sam tokom snimanja morao sebe baš da kontrolišem. Nije tajna kakvo je moje mišljenje o godinama Bušove administracije i njegove politike koja je bila neuspešna. Poznato je i da imam veoma malo strpljenja za ljude koji tvrde da su svi ratovi koje je započeo bili iz „ispravnih razloga”. Bla, bla, bla! Moj stav je veoma jednostavan: nije trebalo da započinje ratove i tačka!
Kako objašnjavate njegovu izjavu da je protiv napada na Siriju? Postao je pacifista?
Ha, to sigurno nije. Reč je o cinizmu. Ratovi su okej pod republikanskom administracijom, ali nisu okej pod administracijom demokrata. Ne znam zašto je to izjavio i ko će ga znati. Trebalo je to da ga pitam.
Mislite li i Vi da smo sada, kao svet, u sigurnijim rukama?
Hm, u drugačijim rukama. Glasao sam za Obamu, to da. Da li sam sada razočaran nekim od njegovih političkih poteza? Da, jesam, ali to je duga priča.
Ramsfeld je toliko memoranduma napisao i ostavio za sobom, a ne komentariše one koje su se odnosilina metode torture zarobljenika u Iraku i Afganistanu?
On to naziva „takozvani memorandumi o torturi”! A znate zašto? Zato što postoje i zvani i znani memorandumi o torturi! Kada mu to predočite on kaže: „Pa, ja ih nikada nisam napisao”. Tada se čuje ono moje očajničko pitanje: „Zaista”?! Jedna od najmračnijih stvari u istoriji moje zemlje, zbog čega se duboko stidim, jeste to da smo mi ovo radili! A, on im nije napisao da to rade? Ma dajte, molim vas! On vam je poput lignje koja oblakom svog mastila zatamnjuje svoje prisustvo u ratu.
U svetu politike on je veliki „survajverovac”, nije više mlad, a stiče se utisak da i dalje misli da kao muškarac veoma dobro izgleda?
Mnogo ljudi zaista to za njega i misli. To da on izgleda veoma dobro i privlačno. Mnogima se dopada taj njegov izgled „dostojanstvene sfinge“. Okarakterisali ste ga kao „survajverovca“ i tu ste u pravu, ali ono što je zapanjujuće jeste to što on beskonačno može da priča o sebi, a da to ne primećuje. Na primer, kada se pomene vojnik koji je na umoru a želi da preživi koga će zvati? Zna se, Donalda Ramsfelda! Kada se govori o Tariku Azizu i najracionalnije mogućem načinu rešavanja problema, koga će zvati - pa Donalda Ramsfelda! Tako je i kada se priča o bilo čemu, on će uvek biti „spasilac”! To je najčudniji samouniverzum. Univerzum sačinjen isključivo od ja, ja i ja. Samo ja. Umetnik kontroverzi. I laži.
Ipak, i opasan čovek?
Opasan? A, šta vi mislite?! Pa mi govorimo o čoveku koji je potegao najopsniju vojnu aparaturu u istoriji rata! Opasan? Ma, neeee...
Dubravka Lakić
objavljeno: 11.05.2014
.jpg)
