Izvor: Politika, 10.Dec.2014, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preuzete cele strofe
Pesma Jevrema Brkovića „Sve se desilo prije rođenja”, ijekavizirana je pesma Dušana Vasiljeva „Pismo Anici”
Antologija Miloja Dončića „Resavski venac” (Plagijati jugoslovenskih pesnika), oko koje se podigla velika prašina, prvi je deo izbora u koji su ušli pesnici iz nekadašnje Jugoslavije, rođeni od 1900. do 1939. godine. Na levoj strani su izvorne pesme, najčešće inostranih pesnika, a na desnoj – plagijati. U mnogim slučajevima – sličnost je neverovatna. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Šta je original, a šta plagijat, šta je sve dozvoljeno u modernoj literaturi, pitali smo naše ugledne pisce i književne kritičare?
Ne može se reći da su sve pesme u antologiji – „teški plagijati i suvi prepisi”, kako kaže priređivač, smatra prof. dr Tiodor Rosić, ali većina pesama predstavlja krađu književne imovine, tj. onoga što se nekada zvalo plagijum literarijum. Dončićeva knjiga ima jasne kriterijume za određivanje šta predstavlja plagijat, a šta ne i nikakvo pozivanje na postmodernizam i intertekstualnost ne može opravdati namerno prisvajanje tuđeg autorstva i tuđeg dela, kao što je to slučaj sa pesmom „Sve se to desilo prije rođenja”, koju je Jevrem Brković doslovno prepisao od Dušana Vasiljeva („Pismo Anici”). Tom krugu pripadaju pesme Hamida Dizdara „Pjesma kamilara” („Pesma konjanika” Federika Garsije Lorke), „Igre na evropskom maskenbalu” Draga Ivaniševića („Noćna igra u evropskoj loži” Ezre Paunda) itd. Slično je i sa pesmama Maka Dizdara, Ace Šopova, Dobriše Cesarića, Mila Kralja…
Umesto jasno obeleženih citiranih stihova, pesnici-plagijatori uzimaju tuđe reči kao svoje i tuđe tvorevine potpisuju svojim imenom. Aluzivnost – koja je svojstvena intertekstualnosti, a koja uključuje tekstove s minimalnom ili implicitnom markiranošću – zamenjena je preuzimanjem čitavih strofa pod svojim imenom. Umesto koincidencije pojedinih ideja, prisutna je imitacija, prisvajanje i objavljivanje tuđeg rada pod svojim imenom, uz izvesne korekcije, recimo, Srbija umesto Sicilije, Meka umesto Kordobe.
Jedna od najvažnijih osobina poezije, ističe Dragan Lakićević, jeste njena privlačnost, jedna vrsta opojnosti. Jezik, slika, muzika, umetnički efekat – sve to čini čaroliju koja ovladava – i pesnikom i čitaocem. Mnoge pesme nisu napamet naučene namerno, nego su same ušle u sluh i memoriju čitaoca. Za prave čitaoce prave pesme su – usvojene, u izvesnom smislu njihove.
Na čaroliju poezije posebno su osetljivi pesnici. I to je deo njihovog dara – da daju, ali i da osećaju i primaju pesme drugih pesnika, pa i drugih vremena, podneblja, jezika. Zato se kaže da pesnici uče jedni od drugih, da čitanje poezije hrani, pokreće jezik i budi talenat kog pesnik, pogotovo kad je mlad, još nije svestan.
Otud „uticaj” jednog pesnika na drugog, otud „ugledanje” kao prvi, a „prisvajanje” kao drugi stepen odnosa među pesnicima i njihovim delima. Gde prestaje jedno, a počinje drugo – teško je odrediti. Kako i zašto drugi pesnik preuzima delove ili celu pesmu od prvog – nije uvek lako objasniti. Porivi su razni. Od ljubavi i sklonosti do pohlepe – nekad je provalija, nekad dlaka.
Mnoge književno-istorijske tajne, o kojima se dosta zna, ostale su nedovoljno rasvetljene. Stručnjaci ih se klone ili boje.
O autorstvu slavnog speva „Smrt Smail-age Čengića”, rasprave se odavno vode. Nedavno se pojavila zanimljiva i provokativna knjiga, koju će, svi su izgledi, pozvani opet prećutati. Reč je o knjizi Marije Kovačević „Pokradeni Njegoš”, koju je objavila Književna zadruga Srpskog narodnog veća iz Podgorice, o kojoj je „Politika” pisala.
U posvećene književne vrednosti i imena, teško se sumnja i radije se ne dira. Kakva god da je, istinu valja znati, a to ne znači likovati.
I ćutanje, i istraživanje, naglašava Lakićević, imaju svoje moralne dimenzije, pogotovo kad je reč o mrtvim pesnicima.
----------------------------------
Original i parafraza
U srednjem veku, kao što kaže Rolan Bart, podseća prof. dr Đorđije Vuković, pisci su dosta prepisivali svete i druge knjige. Posle renesanse nastao je pojam originalnosti koja je i zakonom zaštićena. Tuđi tekst je postao neprikosnoven i nije se mogao preuzimati bez navodnika. Ali mnogi moderni pisci su i dalje upotrebljavali tuđe tekstove, koje nisu navodili. Ovde bi trebalo razlikovati vrste preuzimanja, od slobodne parafraze, do doslovnog korišćenja originala. Postoje i stvari koje su obrazovanom čitaocu poznate, pa ih nije neophodno navoditi. Pesma Jevrema Brkovića je obična krađa Dušana Vasiljeva, koja se ničim ne da opravdati.
Zoran Radisavljević
objavljeno: 10.12.2014.
