Izvor: Danas, 24.Dec.2014, 23:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti iščeznuće srpskih lektorata u inostranstvu
Beograd - Grupa lektora i lektorki za srpski jezik na inostranim univerzitetima uputila je juče otvoreno pismo ministru prosvete Srđanu Verbiću zbog izostanka podrške države.
Kako su naveli, pogrešna politika, izostanak sistemske brige i novčane podrške lektorima i lektoratima dovela je do smanjenja broja lektorata srpskog jezika u svetu.
„Dvehiljadite godine imali smo 47 lektorata u svetu, 2013. godine rađen je Tempus projekat vezan za istraživanje stanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << srpskih lektorata i bilo ih je 27. Nakon toga dobili smo informacije da su još dve katedre u Poljskoj pred neminovnim gašenjem. Novi studenti se ne upisuju, a kolege su prinuđene, zbog nedovoljnih primanja budući da nema plate od strane koja šalje lektora (Ministarstvo prosvete), da odustaju od svojih zaposlenja“, ističe se u pismu.
Inače, Hrvatska u svetu trenutno ima 61 lektorat, Slovenija 52.
Ova grupa lektora i lektorki upozorava i na svoj izuzetno loš materijalni položaj, jer dobija samo platu fakulteta na kome je zaposlen, a ta plata, u većini slučajeva, jedva prelazi 350 evra. Istovremeno, lektori i predavači srpskog jezika nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje u svojoj zemlji, niti obezbeđen avionski prevoz barem jednom godišnje.
Primera radi, hrvatski lektor dobija platu od 500 evra, ali i lektorski dodatak od 150 evra i platu univerziteta na kome radi. Slovenački lektor dobija 1.200 evra od države Slovenije, plus 800 evra ukoliko je u inostranstvu sa nezaposlenim bračnim partnerom i platu univerziteta na kome je zaposlen. Što se tiče Slovačke i Češke, plata domaćeg ministarstva dostiže sumu od 1.200 do 2.000 evra. Na dnu ove lestvice nalazi se Rumunija, čiji lektori dobijaju mesečno samo 200 evra.
U pismu se naglašava da naše Ministarstvo prosvete finansira oko 60 stranih lektorata u Srbiji. „Trenutno imamo paradoksalnu situaciju da naše Ministarstvo prosvete izuzetno izdašno finansira širenje stranih kultura u Srbiji, što je sasvim razumljivo, ali je nelogično da istovremeno ništa ne čini kako bi se srpska kultura i jezik promovisale u svetu.“ Oni ukazuju i da nema državnog tela koje bi se bavilo isključivo lektoratima, kako je to bilo u SFRJ, u kojoj je za to bio zadužen Republički zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju.
